Bataljon

Po naredbi privremene vlade, a da bi se podigao borbeni moral, formiran je ženski "bataljon smrti" pod komandom Marije Bočkarove, odlikovane Georgijevskim ordenom. U redovima "udarnog bataljona" bile su pre svega žene koje su služile vojsku na liniji fronta (u ruskoj carskoj vojsci je bio određen broj žena koje su zauzimale visoke položaje, a među njima su bili i vitezovi Sv. Đorđa), ali i žene iz građanskih porodica, plemkinje, učenice, učiteljice, radnice. Većinu su činile žene i kozaci. U bataljonu Bočkarove bile su predstavnice znamenitih ruskih plemićkih porodica, ali i prostih seljanki i služavki. Na primer, ađutant Bočkarove je bila Marija Skridlova ? kći admirala N. I. Skridlova. Dobrovoljke su po nacionalnosti bile uglavnom Ruskinje, a bilo je i drugih nacionalnosti - Estonki, Latvijki, Jevrejki, Engleskinja. Krajem juna ženski "bataljon smrti" od 200 vojnika stigao je pod Smorgonj (sada u Belorusiji), a nedelju dana kasnije se pridružio u borbi. Bataljon je nekoliko puta kretao u kontranapad. Odred pod komandom potporučnice Bočkarove držao se herojski u borbi, sve vreme u prvim redovima, rame uz rame s drugim vojnicima. Donosile su municiju, prenosile tajne, a neke išle i u izvidnicu; svojom službom, ?bataljon smrti" je bio primer hrabrosti, čvrstine i smirenosti, dizao je moral vojnika i dokazao da je svaka od tih žena zaslužila da nosi zvanje borca Ruske armije.