Bila je pisac, novinar i prevodilac (prvi prevodilac Kafkinih dela), borac protiv svih formalnosti, konvencija i nepravdi. Družila se sa intelektualcima svoga vremena u Beču i Pragu, ulazeći u nemačke, česke i jevrejske krugove, bez predrasuda.

Tridesetih godina pristupila je komunističkoj partiji, a po okupaciji Čehoslovačke 1939. godine, kada počinje hajka na intelektualce i Jevreje, među prvima je uhapšena i odvedena u logor u Ravensbriku, gde je umrla maja 1944. godine. Okosnicu drame čine sećanja Margarete Buber-Nojman na njihove zajedničke dane u logoru koje je svojom snagom održavala i svemu davala smisao, sve "obojila" upravo - Milena.