Novinar, uveren da ispravan cilj opravdava beskrupulozna sredstva, spastičar i komičar, putuju u Severnu Koreju sa jednom misijom - nasmejati ljude u jednom od najstrožih režima na svetu. Lažno se predstavivši kao mala prosocijalistička pozorišna grupa u programu kulturne razmene između Danske i Severne Koreje, "Crvena kapela" dobiva dopuštenje da otputuje u Severnu Koreju i odigra nekoliko predstava za izabranu publiku.
Dva člana trupe, Jakobi i Simon, tamo su rođeni, ali su kao deca usvojeni u Danskoj, a ovo je njihova priča o suočavanju sa vlastitim biološkim korenima i pokušajem da izvedu predstavu u delu sveta gde humor i humanost žive u slabim uslovima, a zajedništvo je tempirana veštačka bomba koja zastrašuje.
Vođen parolom "humor je najslabija tačka diktatorskih sistema", redatelj ulazi u različite sfere društva i samu bit diktatorskog sistema Severne Koreje, cinično tepajući "dragom Vođi" pri svakoj komunikaciji sa korejskim zvaničnicima. Ovo je priča i o susretu između slobodnomislećeg i totalitarnog društva koje svoje građane drži pod kontrolom: 23 miliona građana Severne Koreje pod željeznim su nadzorom dragog vođe generala Kim Jong-ila.
Naslov "Crvena kapela" referira se na komunističku špijunsku organizaciju u nacističkoj Nemačkoj koja je operirala pod imenom "Rote Kapelle".
Nagrade: Sundance Film Festival - velika nagrada žirija u kategoriji "World Cinema - Documentary"; Nordisk Panorama - najbolji nordijski dokumentarac