Budući da je bio porodični čovek koji nije brinuo samo o svojoj deci, već i o siromašnima, njegova kuća je uvek bila ispunjena pozitivnom energijom i kreativnošću, što je rezultat obrazovanja zasnovanog na toleranciji i ljubavi. Ništa nije moglo da predvidi da će kancer uzeti život jednoj od njegovih voljenih ćerki. Ispunjen tugom i besom, Ektor je svoj život posvetio društvenim i političkim ciljevima tog doba. Ali, netolerantno društvo Medeljina će ga maltretirati dok ga konačno ne ućutka.