Za mladog Đasinta, zatvor je kao dom. Zaista bi bilo ispravnije reci da mu je zatvor jedini dom, jer je mališan rođen u zatvoru i ceo život je proveo u zatvoru s majkom. Zatvor je mesto gde Đasinto zaista diše i živi, jer je to mesto gde je rođen, gde je naučio da hoda i voli. Čim se zatvorska vrata zatvore za njim, mladic oseca da život van zatvorskih zidova nije za njega. Prvom prilikom beži nazad u zatvor, svoj dom, gde je bezbedan od opasnog spoljašnjeg sveta. Ali nakon punoletstva, Đasinto mora da donese važnu odluku...