Apolo 13

Godine 1969. slavni astronaut Nil Armstrong zakoračio je na Mesec i tako potvrdio američku tehnološku superiornost nad suparničkim SSSR-om. Američka je vlast nastavila pripremati misije na Mesec, a uskoro je došao red i na trinaestu misiju u sklopu svemirskog programa Apolo. Astronauti Lovel (T. Henks), Hejs (B. Pekston) i Metingli (G. Sinis) šest su se meseci pripremali za ovaj let. Dve nedelje prije lansiranja misija se susrela sa prvim problemom kad je Metingliju lekar zabranio učestvovanje zbog zdravstvenih problema. Zamenio ga je mladi i relativno neiskusni astronaut Svigert (K. Bejkon) i sve je opet bilo spremno za poletanje 13. aprila 1970. Lansiranje je prošlo bez problema, ali i bez interesa javnosti koja je bila zadovoljena Armstrongovim uspehom. Ali, posada se vrlo brzo javila sa prvim problemima. Brod je neobjašnjivo počeo gubiti kiseonik i struju i tako doveo misiju u pitanje, a živote astronauta u opasnost...

"Ovo je mali korak za čoveka, ali divovski skok za čovečanstvo" i "Hjustone, imamo problem" svakako su dve najslavnije rečenice upućene iz svemira. Prva je svojevremeno oduševila svetsku javnost očiju uperenih u male ekrane na kojima se moglo videti Armstronga kako čini slavni korak. Druga, u trenutku kad je izrečena, nikoga nije oduševila, već je isprepadala osoblje u kontroli leta, a u javnosti, zbog trenutne nezainteresovanosti, isprva nije imala jači odjek. No zato je izazvala oduševljenje publike širom sveta, kad je postala okosnica radnje filma "Apolo 13", jednog od najvećih i najprofitabilnijih hitova 1995. Slavni američki režiser Ron Hauard (Otkupnina, Genijalan um) utemeljio je radnju svoga filma na knjizi "Lost Moon" Džima Lovela (jednog od pilota) i Džefrijaa Klugera, svestan da svemirska avantura trojice astronauta nosi veliki filmski potencijal. Hauard je gotovo celo trajanje filma posvetio samom letu, fantastično gradeći atmosferu naizmeničnim prikazivanjem događanja u zemaljskoj kontrolnoj sobi i pilotskoj kabini u svemiru. Sa namerom pripovedanja neizvesne i napete priče koja će u detaljima biti potpuno autentična, za pisanje scenarija angažovao je afirmisanog scenarista Vilijama Brojlsa, Dž.. (serija China Beach, film Brodolom života) te bivšeg astronauta Ala Rajnerta, autora nagrađivanog dokumentarca "For All Mankind" iz 1989., koji je dao presek američkog svemirskog programa koristeći autentične NASA-inog snimka.

Hauard, sa druge strane, za korištenje arhivskog materijala u filmu nije htio niti čuti. Originalne je snimke koristio tek kao šeme na temelju kojih je snimio, dao izraditi ili sagraditi sve nanovo. Jednako kao i tehnološkim filmskim dosezima, Hauard je bio fasciniran i ljudskom pričom. Likovi, osobito Lovelova supruga (K. Kvinlan), glavni kontrolor Kranc (E. Haris) i letački trio, opipljivi su i stvarni, a njihove emocije itekako uverljive. Krajnji je rezultat uistinu impresivan - film po verodostojnosti prikaza lako funkcioniše kao svojevrsna visokobudžetna istorijska dokumentarna drama, a po vrhunskoj režiji, glumi i specijalnim efektima kao bezvremensko filmsko ostvarenje.

Iako ovom prilikom nije bio nominovan za Oskara (osvojio ga je 2002. za režiju filma Genijalan um), Hauard je osvojio prestižnu nagradu Američkog  udruženja režisera.