Cenzura u Holivudu

• dokumentarni

Studiji su morali da dobiju odobrenje udruženja producenata i distributera filmova u Americi MPPDA da bi mogli da prikažu film. Tek je 1968. narušeni kodeks službeno ukinut i zamenjen sistemom ocenjivanja koji više služi kao upozorenje nego kao zabrana. Klara i Džulija Kaperberg odabrale su idealne isečke da pokažu kako filmovi često odražavaju duh svog vremena, od pretkodeksne seksualnosti do postkodeksne ozbiljnosti u skladu sa puritanskim nasleđem. Kreg Detvajlner i Tomas Doerti stručno opisuju te dane i pokazuju kako su se kreativci snalazili u takvim uslovima.

U doba Velike ekonomske krize i sve manjih prihoda posećenost bioskopa drastično je opala. Da bi Holivud preokrenuo taj trend u filmovima je bilo sve više nasilja i seksa do te mere da je postala potrebna nekakva cenzura. Bolje organizpvana katolička manjina osnovala je Katoličku legiju za doličnost i sveštenici su poticali vernike koji su nedeljom dolazili na misu da bojkotuju određene bioskope i filmove. Studija časopisa Varajeti pokazala je da su od 440 filmova proizvedenih u razdoblju 1932. - 1933., tzv. pretkodeksnom razdoblju, čak 352 imala seksualni prizvuk, u 145 su bile "sumnjive scene", a 44 su bila otvoreno seksualne tematike. No Holivud nikako nije želeo da se vlada umeša, zato su studiji odlučili da sami cenzurišu filmove. Angažovali su Vila Hejsa, upravnika Poštanske službe SAD-a, republikanca i prezbiterijanca, nepušača i protivnika alkohola, povezanog sa moćnicima u Vašingtonu i na Vol Stritu. Od njega se očekivalo da "pročisti" Holivud...