Rosela želi da se uda za Đulijana, a ne nekog bogataša, kog joj je otac izabrao, a Pijetro apsolutno odbija da prihvati tog mladića skromnog porekla, čije ambicije i proračunatost su vidljivi svima, osim Roseli. Nakon što pobegne sa Đulijanom, porodica je se odriče, a Rosela uskoro ostaje sama, u drugom stanju. Đulijana ambicije nose u italijanske kolonije u Severnoj Africi, gde traga za slavom i bogatstvom. Rosela tone u siromaštvo, pomažu joj komšije kojima je draga, i, više od svih, mladi lekar Rikardo. On je izuzetno posvećen svom pozivu i nesrećno je oženjen groficom Sofijom, kojoj beskrajno ide na nerve što Rikardo besplatno leči siromašne. Rosela počinje da uči medicinu – što je nezamislivo za ženu, a posebno samohranu majku tog vremena – i impresionira Rikarda posvećenošću. Uskoro joj se u tom svojevrsnom izgnanstvu pridružuje majka, koju je Pijetro isterao jer je počinila preljubu. Nedugo zatim se i Đulijano vraća iz Afrike, zgrnuvši bogatstvo trgujući – na Roselino zgražavanje – oružjem. Rosela ne zna kako da se nosi sa Rikardovim osećanjima prema njoj, kao ni sa svojima prema njemu. Uprkos svim nedaćama, ona je sigurna da će XX vek doneti pozitivne promene – u njen život, život žena ali u društvo uopšte.