Pred smrt Betoven je ostavio pismo upućeno njegovoj "besmrtnoj ljubavi", bez ikakve naznake ko bi to mogao biti. Betovenov prijatelj Anton Šindler (J. Krabe), započinje potragu za tom osobom. Posećujući osobe iz života velikog kompozitora on doznaje kako se odvijao njegov profesionalni i privatni život. Na tom putu sretne tri žene. Prva je Johana Reis (J. ter Stege), supruga Betovenovog brata, čijeg je sina Karla Betoven obožavao i imao za njega velike planove, ali je istovremeno mrzio samu Johanu. Druge dve žene zauzimale su još važnije mesto u njegovom životu: grofica Giulieta Guičiardi (V. Golino) koja će postati njegova učenica i pomagat će mu, te starija i mudrija grofica Ana Maria Erdedi (I. Roselini) koja je stala uz njega kad je na sudu pokušao odvojiti Karla od njegove majke Johane. Slično kao u "Građaninu Kaneu", u kojem novinar pokušava saznati značenje reči "Rosebud", režiser Rose ovde daje svoju interpretaciju identiteta te osobe i kroz flašbakove nam pruža uvid u Betovenov život. Premda su neki trenuci činjenično biografski upitni, u pitanju je uistinu zanimljivo delo u kojem je svojom interpretacijom zablistao Gari Oldman (Rosencrantz i Guildenstern su mrtvi, Romeo Is Bleeding, Dracula). Rose je na sreću veliku pažnju posvetio i muzici u filmu ne orijentirajući se isključivo na priču. Tako je angažiran Sir Džordž Solti koji je ravnao London Orkestrom, a solisti su Muraj Perahia i Yo-Yo Ma.