Beka (J. Goglia) je ljuta što Dan zahvalnosti mora provesti kod prijateljice i njezine porodice, jer njezina mama, Marie, mora službeno otputovati. Beka nema oca, baka joj je umrla nekoliko godina ranije, a za dedu je samo čula, nikad ga nije upoznala jer je on napustio njezinu baku kad je Marie imala samo dve i po godine. No, kad Marie doživi saobraćajnu nesreću i leži u bolnici bez svesti, socijalna služba obavesti Bekinog jedinog živog srodnika, dedu Berta (E. Brognine). Bert, nekadašnji pevač i zabavljač, upravo se sprema prodati kuću i preseliti u dom za stare. Vest da uopšte ima unuku zatekla ga je nespremnog, a još manje je bio spreman postati staratelj. Beka, žalosna i zabrinuta za mamu, isprva sa Bertom ne želi ni razgovarati, no vremenom se pomalo pripitomljuje uz dedu, njegovog prijatelja sa kojim igra šah, staru prijateljicu koja je bila brodvejska pevačica i drugo šaroliko društvo.