Poslednji Apač

Novi Meksiko, 1886. Džeronimo (M. Blu), poglavica Čirikaua Apača prisiljen je da se preda američkoj konjici. Mladi apački ratnik Masai (B. Lankaster) odbija predaju i odluči boriti se potpuno sam, ali je uhvaćen i vezan u lance. Uhvatio ga je konjički indijanski skaut Al Siber (Dž. Mekintajer) i uverava ga da su dani ratničkog života završeni i da je on samo običan pokoreni Indijanac. Masai, Džeronimo i ostali apački ratnici odvojeni su od žena i dece, zatvoreni u železnički vagon i kreću na put do Floride, u rezervat St. Augustin. Kad se voz zaustavi u St. Luju gde, zahvaljujući pokvarenom indijanskom agentu Vedleu (Dž. Dener), postaju novinska senzacija, Masai koristi gužvu i beži iz voza. Uspelo mu je da dođe u Oklahomu i predahne na farmi jednog Čiroki Indijanca Dosona (M. Ankrum) koji je prihvatio način života belog čoveka. Kad Masai odlazi Čiroko mu daje seme indijanskog kukuruza, savetujući mu da ga ne pojede već, kad bude imao farmu, posadi i uzgaja. Masai u početku ne veruje da je moguće promeniti način života i postati poput Čirokija, no kad dođe na apačku teritoriju u Novom Meksiku, to mu se čini mogućim. Upozna Nalinle (Dž. Piters), ćerku novog apačkog poglavice Santosa (P. Gilfojl), koji izda Masaija skautu Siberu. Misleći da ga je izdala i Nalinle i da je zaljubljena u Apača Honda (Č. Bronson), Massai želi da se osveti i njoj i njenom ocu...

Film "Poslednji Apač" temelji se na istorijskim činjenicama i romanu "Bronko Apač" Pola I. Velmana, a scenario je pisao Džejms R. Veb koji je tačno deset godina kasnije napisao scenario još jednog slavnog "liberalnog" indijanskog vesterna - "Jesen Čejena" Džona Forda.

Film je snimljen na lokacijama u Novom Meksiku i u holivudskim studijima na Floridi, za samo 34 dana. Reditelj Aldrič, producent Harold Hekt i glavni glumac B. Lankaster želeli su da film beskompromisno sledi istorijske činjenice. Aldrič je snimio svoj završetak, za njega jedini pravi i uverljivi kraj filma o nepravdi, zločinu i rasizmu, onako kako se sve zaista desilo: kad Masai odluči da prestane boriti se i prihvatiti život farmera, američka ga konjica dočeka i podmuklo ubije. Robert Aldrič celi život je stvarao filmove u kojima je osuđivao Ameriku i američki način života, bio je intelektualac, levičar i anarhista.

"Poslednji Apač" je 1954. bio jedan od najvećih hitova u američkim bioskopima i najgledaniji vestern te godine, a bilo je to razdoblje kada je žanr bio na vrhuncu popularnosti. Osamnaest godina kasnije Aldrič režira još jedan vestern sa B. Lankasterom u glavnoj ulozi, "Ulzanin pohod", istinsko remek-delo i jedan od desetak najboljih američkih filmova sedamdesetih.