Dok se rudari u rumunskom gradu Petrila poslednji put spuštaju u okno rudnika, umetnik i bivši rudar Ion Barbu radi na svojoj misiji: očuvanje i pretvaranje rudnika uglja u Petrili u kulturnu baštinu. Ali u skladu sa dogovorima oko zatvaranja rudnika sa Evropskom unijom, vlasti su se obavezale da će ga srušiti do temelja. Ovo bi iznenada okončalo dugu istoriju sa kojom rudarska zajednica još uvek oseća duboku povezanost, ali to izgleda ni najmanje ne zanima političare. Barbu odbija da se povuče, dajući sve od sebe da sačuva sećanje na rudnik. On prekriva zgrade rudnika muralima i organizuje performanse, ulične proteste i andergraund pozorišni festival. Njegova upornost je ozbiljan izazov za njegove protivnike, a njegova umetnost, koja slobodno kompilira istoriju umetnosti, nabijena je apsurdom koji pristaje datoj situaciji. Štaviše, njegov aktivizam je više od površnog protesta; on postaje kanal za kolektivno oplakivanje propale industrije.