Jedan od najboljih talijanskih filmova sedamdesetih i najreprezentativnije ostvarenje velikog redatelja Ermana Olmija sa gotovo dokumentarističkom preciznošću prikazuje život na velikom imanju u Lombardiji potkraj 19. veka. Na tom imanju živi pet seljačkih porodica, čija svakodnevica ne donosi mnogo dramatičnih zbivanja - sin jedne porodice trebao bi prema župnikovoj preporuci krenuti u školu, ali dečak je slomio jednu klompu, pa mu otac radi nove od drveta koje je krišom posekao zbog čega ima problema. U drugoj porodici sve je koncentrirano na kćerkinu svadbu, a u trećoj se sve vrti oko zlatnika koji je otac sakrio i ne uspeva ga naći. Redatelj se ne knncentriše toliko na radnju koliko na uverljivost likova i stvaranje klime čudesnoga i fascinantnog sveta, gotovo potpuno zaboravljenog.