King Kong

Godina je 1933, doba velike ekonomske krize u SAD-u. Nezaposlenu njujoršku glumicu An Derou (N. Vots), prisiljenu da krde zbog gladi, iz nevolje izbavi filmaš Karl Denam (Dž. Blek) i nagovara je da prihvati glavnu žensku ulogu u filmu koji se snima u Aziji. Ona prihvati i njih dvoje sa ekipom krenu na put brodom. Denam ima kartu tajanstvenog Ostrva lobanja i plati kapetanu Englehornu (T. Krečman) da skrenu sa puta i doplove do ostrva. Na brodu je dramatičar i scenarista Džek Driskol (A. Brodi) koji se zaljubi u An. Brod pristane uz ostrvo i ekipa se iskrca, razgledavajući ostatke neke drevne i primitivne civilizacije. Nakon što je jedan član filmske ekipe ubijen, shvate da ih gone domoroci i beže, no An je uhvaćena i odvedena na obalu gde nameravaju da je žrtvuju golemom gorili kog zovu Kong. Filmska ekipa i deo posade vraća se u nameri da spasi An. An je prvo užasnuta golemim gorilom, ali njegovo je ponašanje vrlo miroljubivo i nežno pa joj zver postaje simpatična. Driskol uspe da izbavi An i oni beže, što razbesni gorilu koji kreće u poteru. Filmska ekipa namami Konga i uspava ga hloroformom, zaveže u brodskom skladištu i preveze u Njujork…

Slavni italijanski filmski mogul Dino De Laurentiis stvara drugu verziju filma 1976. godine u kojoj promoviše svoju novu zvezdu Džesiku Lang u ulozi lepotice u koju se zaljubi King Kong. De Laurentiis je modernizovao klasičnu avanturističku priču motivom traganja za naftom u tropskoj divljini, no zadržao je osnovnu bajkovitu priču sa nesrećnim završetkom.

Treću verziju stvara reditelj i producent Piter Džekson nakon golemog uspeha sa trilogijom "Gospodar prstenova". Džekson se vraća Kuperovom izvorniku, preuzima osnovnu priču o filmskoj ekipi koja kreće u avanturu i dodaje joj centralni deo filma sa dinosaurusima i insektima, u kom do savršenstva koristi digitalnu tehnologiju. Džeksonov "King Kong" jednako je vredan, maštovit i majstorski napravljen kao i slavni izvornik, a u svetskim bioskopima postigao je veliki uspeh.