Viridiana

Mlada Viridiana (S. Pinal) dobrodušna je i idealima vođena buduća monahinja koja od svog bogatog ujaka don Haimea (F. Rej) dobije poziv da ga poseti na njegovom seoskom imanju. Don Haime je ugledni mecena koji i novčano podupire crkvu, zbog čega nadstojnica manastira Viridiani odobri posetu. No usamljenog ujaka nećaka podseća na njegovu pokojnu suprugu, koja je od srčanog udara preminula tokom njihove prve bračne noći, što u njemu ubrzo probudi nepriličnu strast. Kad Viridiana odbije ujakov predlog da ostane da živi sa njim, don Haime uz pomoć odane sluškinje Ramone (M. Lozano) drogira njeno piće te ju omamljenu bezuspešno pokuša silovati. Nakon što joj laže da ju je silovao te se potom obesi, Viridiana ostane živeti na ujakovom imanju sa njegovim nezakonitim sinom Horheom (F. Rabal)...

Bunjuel je ovim filmom punom dogmi i licemerja te provociranjem javnog morala, snažnoj kritici podvrgnuo crkvu, nedefinisanost i nedelotvornost verskih dogmi, kao i slabost i licemerje u crkvenim krugovima. Zbog toga su španske vlasti najpre cenzurisale završnicu filma, pri čemu je scena Viridianinog ulaska u rođakovu spavaću sobu zamenjena onom njihovog kartanja, te potom zabranile njegovo prikazivanje i konfiskovale sve kopije, pri čemu im je srećom izmakla ona poslana u Kan. 1961. godine film je nagrađen Zlatnom palmom na festivalu u Kanu.

Remek-delo koje je službeni Vatikan nazvao "uvredom hrišćanstvu" nosi osebujni lik mlade monahinje Viridiane, a Bunjuel je u njega umetnuo nekoliko antologijskih provokativnih i subverzivnih scena, poput pomaknute parafraze Tajne večere.

"Viridiana" je i snažno filozofski intonisano ostvarenje kojim je reditelj elaborisao svoj stav o suštinskoj beskorisnosti religije.