Joana je 15-godišnjakinja koja svoju dušu hrani literaturom i rokom. Živi u Parizu sa svoja dva brata, majkom i očuhom koji su prisiljeni u političko progonstvo. Njezin je otac „nestao“ kad je Joana imala šest godina i sumnja se da je ubijen kad ga je zatvorila vojna diktatura. U Brazilu je 1979. odobrena amnestija. Preko noći i protiv Joanine volje, njezina se porodica seli u Rio de Ženeiro. U rodnom gradu i mestu gde joj je nestao otac Joana počinje nalaziti deliće svog rascepkanog detinjstva. U nasilnim ili nebuloznim situacijama stapaju se različite zemlje i jezici. Proživljavajući osećaje iz prošlosti oblikovane političkim odlukama roditelja i očevom smrću, Joana pokušava napisati vlastitu priču u sadašnjem vremenu.