Suzana
SUSANA
, 1951., Meksiko, 86 min.
Hej! Trebamo i tvoju ocenu
Hm... Čini se da ti je pre ocenjivanja potrebna... - prijava :).
Zato smo ljubazno otvorili boks u gornjem desnom delu stranice. Da se ne mučiš.
Izvrsna melodrama glasovitog Luisa Bunuela (Andaluzijski pas, Viridiana, Diskretni šarm buržoazije), koju mnogi ubrajaju u njegove najuspelije filmove, izuzetno je uspela adaptacija istoimenog romana španskog književnika Manuela Reachija. Reč je o četvrtom Bunuelovu redateljskom projektu realiziranom tokom njegova boravka u Meksiku, u koji je dospeo 1946. nakon bezuspešnog osmogodišnjeg pokušaja nastavka redateljske karijere u Americi.
Privlačna Suzana (R. Quintana) 20-godišnja je delinkventica koja posle dvogodišnjeg boravka u odgojnoj ustanovi zbog lošeg ponašanja na kraju dospeva i u samicu. Iako nije vernica, Suzana se obrati Bogu molitvom da je oslobodi iz zarobljeništva, na što se železne rešetke na prozoru čudesno otvore na njezin dodir, te se devojka nađe na slobodi. Bežeći preko planine tokom olujne noći, Suzana dospeva na hacijendu porodice vrlo religioznog Don Gvadalupea (F. Soloer) i njegove bogobojazne supruge Done Karmen (M. Palou). Nakon što je oni u znak hrišćanske velikodušnosti zaposle kao spremačicu, Suzana ubrzo privuče predradnika Jesusa (V. M. Mendoza), koji zna da ona beži pred zakonom te od nje kao protuuslugu za svoju ćutanje zatraži seksualne usluge. Nakon što devojka uskoro uspeva zavesti i Don Gvadalupea i njegovog plahog sina Alberta (L. López Somoza), njihova će sluškinja Felisa (M. Gentil Arcos) zaključiti da se u devojci krije sam vrag.
Našavši se u sredini u kojoj su mu se zbog kulturne i jezične srodnosti sa domovinom otvorile brojne kreativne mogućnosti, Bunuel je tokom nepune dve decenije snimio 20-ak filmova, a mnogi upravo "Suzanu" drže najuspelijim među njima. Posredi je svoevrsna farsa u kojoj se Bunuel na duhovit, zabavan i provokativan način bavi temom iskorištavanja seksa za sticanje moći nad ljudima, ostvarenje koje se može nazvati i svojevrsnom pokaznom vežbom za redateljevo buduće remek-delo "Tristanu".
Legendarni filmaš se i ovdje na inventivan način, sa elementima apsurda i ironije u završnici, bavi hipokrizijom i licemerjem buržoazije koja formalnom religioznošću i hršćanskom samilošću prikriva nedostatak stvarne i iskrene brige za ljude, naročito za one koji ne pripadaju istoj društvenoj klasi. U naslovnoj ulozi nastupa R. Quintana, a njezini su partneri tada velika meksička glumačka zvezda F. Soler (El gran Calavera, Kći obmane) i V. M. Mendoza, koji će sedam godina posle kao epizodist nastupiti pored Glenna Forda u vesternu "Kauboj" Delmera Davesa.