Uznesena na nebo

Kad dozna da mu majka Dona Ester (P. Villegas) leži na samrtnoj postelji, mladoženja Oliviero Grajales (E. Márquez) zaključi da mora prekinuti bračno putovanje i posetiti majku u rodnom gradiću na obali u meksičkoj državi Guerero. A kad se nađe sa njom, Dona Ester zatraži da joj sin odmah otputuje u grad Petatlan i tamo potraži gospodina Figuera (M. Noriega), advokata koji će joj sastaviti testament.

Vožnja do Petatlana traje puna dva dana, a putuje se rasklimanim autobusom koji vozi temperamentni Silvestre (L. Aceves Castaneda). Tokom putovanja Oliverio će upoznati mnogo neobičnih i slikovitih ljudi te doživeti mnogo pomalo nadrealnih zgoda, a naposletku će susresti atraktivnu Rakel (L. Prado), vatrenu i senzualnu devojku kojoj se on očito sviđa. Zbližavajući se sa Rakel, Oliverio će shvatiti da bi zbog nje mogao i promeniti svoje životne planove...

Nepretenciozna, lepršava i vrlo zabavna romantična komedija glasovitog Luisa Bunuela (Andaluzijski pas, Diskretni šarm buržoazije, Taj mračni predmet želja), godine 1952. sa  uspehom prikazana u konkurenciji festivala u Kanu a godinu posle nominirana za pet meksičkih filmskih nagrada Ariel, jedno je od manje ambicioznih ali svakako ne i manje uspelih ostvarenja velikog filmaša.

Španjolski pesnik, autor priče Miguel Altolaguirre se kao i Bunuel pred Francovim režimom sklonio u Meksiku jednom prilikom je sa pomalo ekscentričnom suprugom kubanskog porektla Maríom Luisom putovao obalom meksičke države Guerero, a njihovo je putovanje obiežio niz bizarnih zgoda i neobičnih susreta koji su Altolaguirreu dale ideju za filmsku priču.

On je bio spreman supruginim novcem i producirati film, ali pod uslovom da ga režira isključivo Bunuel. Slavni redatelj je glavnu ulogu odlučio poveriti L. Prado, putenoj i privlačnoj glumici koja će upravo zahvaljujući nastupima u tri Bunuelova meksička filma (Iluzija putovanja tramvajem, Ponor strasti) baš kao i njezina kolegica S. Pinal (Anđeo uništenja, Viridiana) steći zvezdani status. Usprkos skromnom i ograničenom proračunu koji se dodatno smanjivao tokom realizacije, te usprkos brojnim improvizacijama i određenom broju apsurdnih zgoda zbog kojih je redatelj bio prisiljen promeniti planirani završetak filma i izbaciti nekoliko važnih scenakao što je sahrane deteta, i ovaj naslov predstavlja demonstraciju Bunuelova redateljskog umeća.