TV mreža

No, već u sutrašnjoj emisiji Bil saopšti gledaocima da će se pred njihovim očima zaista i ubiti za nedelju dana, što zaprepasti i razbesni vodstvo kuće na čelu sa Frenkom Haketom (R. Duval). Bilov očajnički potez iznenada privuče golemo zanimanje javnosti, pa njegova emisija koju šefovi ipak vrate u program odmah dođe na vrh gledanosti u zemlji.

Uz pomoć beskrupulozne producentkinje opsednute gledanošću Dajen Kristensen (F. Danavej) Bil preko noći postane prava TV zvezda, dok njegove nastupe oduševljena publika doživi kao proročki glas obespravljene Amerike. Takav razvoj situacije ogorči Maksa koji je suočen i sa nesuglasicama sa suprugom Luisom (B. Strejt). A dan najavljenog samoubistva sve je bliži...

Jedan od najboljih filmova američke kinematografije 70-ih "TV mreža" reditelja S. Lumeta (Dvanaest gnevnih ljudi, Pasje popodne) proročka je vizija razvoja masovnih medija, posebno televizije. Uato Lumetov film nije doživljen samo kao rad izuzetne umetničke vriednosti sa sinergičnim prožimanjem režije, scenarija i glume, nego i kao oštra kritika zloupotrebe medija u svrhu sticanja ekstraprofita nezavisno o elementarnim etičkim i profesionalnim načelima.

Priču o voditelju TV vesti, kog šefovi smene zbog pada gledanosti, a on se odluči na samoubistvo pred kamerama, Lumet je režirao hirurški vešto, stavljajući naglasak na razvoj i kontekst radnje pri čemu atmosfera filma varira od konvencionalne drame, preko britke farse, do društvene satire. Međutim, sve se te odrednice minuciozno spajaju u efektnoj poenti o manipulisanju istinom koja je, kako to zaključuje film, sve više ono što produciraju mediji, a sve manje ono što se zaista dešava.

Treba istaći da je Lumet u velikom delu karijere bio i značajan TV autor, i to u tzv. zlatnom razdoblju žive televizije tokom 50-ih, pa zato ne čudi sa koliko je energije i upućenosti u tematiku pristupio realizaciji ovog filma. Scenarista, dvostruki oskarovac Pedi Čajefeski (Marti, Bolnica), početnu je Lumetovu premisu o dehumanizaciji medija izoštrio u napetu i likovima bogatu fabulu u kojoj je motiv samoubistva pred milionskim gledaocima tek okvir studioznog bavljenja karakterima u kriznim situacijama. "TV mreža" je scena briljantnih glumačkih nastupa, od Finča (Nedelja, prokleta nedelja) i Holdena (Stalag 17), preko Danavej (Boni i Klajs), do Duvala (Nežno milosrđe) i Bitija (Oslobađanje) u interpretacijama čelnika UBS-a.

Nominovana za 10 Oskara, uključujući i kategorije najboljeg filma i najbolje režije, "TV mreža" je osvojila četiri: za originalni scenario, za glavnu mušku ulogu (P. Finč), za glavnu žensku ulogu (F. Danavej), te za najbolju epizodnu žensku ulogu (B. Strejt). Preminuvši u januaru 1977. Finču je nagrada pripala posthumno, dok je Strejt priznanje osvojila odglumivši jednu od najkraćih nagrađenih rola u istoriji Oskara. Film je dobio i četiri Zlatna globusa.