Svakog dana, u gradu Džibuti, Guled i njegovi drugovi sede ispred lokalne bolnice da sačekaju sledeću hitnu pomoć. Kad im se posreći, otići će sa telom da ga sahrane u zamenu za malo novca. Niko ne uživa u tom poslu, ali bar imaju jedni druge, a Guled ima Nasru. Grobareva voljena žena umire od otkazivanja rada bubrega i očajnički joj treba transplantacija. Da bi to platio, Guledu bi za vrlo kratko vreme trebalo onoliko novca koliko zaradi za godinu dana. Postoji jedna mogućnost u njihovom rodnom selu, ali Nasra je odbija. Umesto toga, ona bira da uživa u svakom preostalom trenutku sa svojim voljenim i njihovim sinom Mahadom, premladim da ostane bez nje. Zbog Nasrinog pogoršanja zdravlja, Guled u konačnom činu odanosti odlučuje da ignoriše njena upozorenja.