Najveća priča ikad ispričana

The Greatest Story Ever Told

, 1965., SAD, 260 min.

drama
povesni

0.0

10
9
8
7
6
5
4
3
2
1

Hej! Trebamo i tvoju ocenu

Za tadašnje prilike neverovatnih 20 miliona dolara skupi biblijski spektakl "Najveća priča ikad ispričana" delo je holivudskog majstora Džordža Stivensa (1904-1975), autora brojnih sjajnih filmova kao što su "Mesto pod suncem", "Američka tragedija" i legendarni vestern "Šejn". Reč je o jednoj od filmski najefektnijih ekranizacija Jevanđelja. Osim Stivensa, na filmu su nepotpisani aurađivali takođe veliki reditelj Dejvid Lin (Lorens od Arabije) i Žan Negulesko (Džoni Belinda).

Osvojivši Jerusalim, rimski namesnik Irod (Č. Rejns) okrunjen je za kralja. Bojeći se da bi rođenjem novog kralja, o kom je narod počeo naveliko da priča, mogao da izgubi presto, dao je u Vitlejemu pogubiti svu mušku decu mlađu od dvie godine. Jedno je ipak spašeno, Isus, plod bezgrešnoga začeća device Marije (D. Megvajer), žene priprostog drvodelje Josifa (R. Lođa). Odrastao je u jevrejskoj porodici u Nazaretu te nakon što ga je u reci Jordanu krstio Jovan Krstitelj (Č. Heston), počeo je javno da deluje po Galileji, Judeji i napokon u Jerusalimu, postavši poznat kao Isus Nazarećanin (M. fon Sidov). Ugroženi njegovom slavom Sina Božjega i čudima koja je činio, verski poglavari dali su ga uhapsiti. Rimski upravnik Pontije Pilat (T. Savalas) osudio ga je na smrt razapinjanjem na krst. Prema verovanju, trećeg dana je vaskrsao i vazneo se na nebo...

Stivensov film može da se pohvali uistinu zvezdanom glumačkom ekipom u kojoj se jedan Džon Vejn pojavljuje tek u ulozi anonimnog rimskoga stotnika, a slavni Pet Bun kao "statista sa zadatkom", mladić pred grobom, dok je predvode legendarni Maks fon Sidov (Sedmi pečat, Pele osvajač) kao Isus i Doroti Megvajer (Galeb Džonatan Livingston, Tri novčića u fontani) kao Devica Marija. U filmu se pojavljuju i brojne druge holivudske legende: Č. Heston, S. Poatje, Dž. Ferer, M. Landau, S. Mineo...

Blistavi su i kostimi Mardžori Best i Vitorija Nina Novarezea te izvanredna fotografija u boji Lojala Grigsa i Vilijama Melora, (svi oni nominovani su 1965. za Oskara kao i autori muzike Alfred Njumen i vizuelnih efekata Dž. Mekmilan Džonson, te art direktor). Krajolike Galileje i Judeje odlično su odglumili čudesni pejzaži američke države Juta. Među zanimljivostima vezanim uz ovaj film vredi izdvojiti i to da je poznati filmski ćelavac Teli Savalas (Kodžak) svoju glavu obrijao upravo zbog uloge Pontija Pilata.