Slon

 Dobitnik Zlatne palme za najbolji film i najbolju režiju na Kanskom festivalu 2003. godine, film „Slon“, Gasa Van Santa, vodi nas u američku srednju školu jednog, naizgled, sasvim običnog dana. Tokom čitave svoje karijere, od filmova „Mala Noće“ i „Moj privatni Ajdaho“, preko „Dobrog Vila Hantinga“ i „Pronaći Forestera“, Van Sant je istaživao šta to znači biti mlad i tražiti svoje mesto na ovom svetu – identitet koji ćete osetiti kao svoj lični. U filmu „Slon“ Van Sent odvodi ova istraživanja na novi teren, radeći sa stvarnim srednjoškolcima, ne bi li stvorio portret tinejdžera u današnjem nestalnom svetu. „Slon“ počinje običnim danom, ispunjenim časovima, fudbalom, tračevima i druženjem. Film posmatra uspone i padove likova iz nevelike daljine, dozvoljavajući nam da ih vidimo kakvi zaista jesu. Svakom učeniku kog upoznamo škola predstavlja drugačije iskustvo: stimulativno, prijateljsko, traumatično, usamljeničko, naporno. Divno i poetično – a ipak duboko uznemirujuće – film „Slon“ prikazuje srednjoškolski život kao kompleksan pejzaž u kojem vitalnost i lepota mladih života koja zrači može da sklizne iz svetlosti u tamu, nadrealnom brzinom. Predivan je jesenji dan i zlatno lišće lebdi iznad glava nošeno vetrom preko zelenih travnjaka. Koračajući kroz park na putu do škole, Eli ubeđuje par pankera da mu poziraju za fotografiju. Nejt završava fudbalski trening i odlazi da se nađe sa devojkom Keri za ručak. Džon ostavlja ključeve očevih kola u školskoj kancelariji da ih pokupi njegov brat. U kafeteriji, Britani, Džordan i Nikol tračare i žale se na njuškanje svojih majki. Mišel odjuri u biblioteku, dok Eli fotografiše Džona u hodniku. Džon odlazi na travnjak i sreće se sa Aleksom i Erikom. Običan školski dan. Samo što to nije tako.