Maska

Roki Denis (E. Stolc), izvanredno je inteligentan, druželjubiv i vedar, iako boluje od retke i teške bolesti taloženja kalcijuma na kostima, zbog čega mu je lice izobličeno i pomalo podseća na lavlju glavu, po čemu je bolest dobila ime. Oboleo je kad je imao četiri godine. Tada su mu lekar prognozirali samo nekoliko godina života. Oni koji Rokija vide prvi put, stresu se od šoka, pa i gađenja, a neretko misle da je stavio masku, toliko njegovo lice deluje izobličeno i neprirodno.

No uzak krug prijatelja, pa i kolega u školi, voli ga i prihvata kao normalnoga. Njegova su "porodica" prijatelji njegove majke, "bajkeri" koji su izabrali nekonvencionalan način života, neprekidna putovanja, zabave i droge, a najbliskiji su mu majčina bivša ljubav Gar (S. Eliott) i simpatični Dozer (D. Berkli).

Roki obožava svoju majku Rasti (Šer), jedino ga brine njeno drogiranje. I Rasti obožava Rokija, hrabri ga i uverava da ne samo da nije gori od drugih nego, naprotiv, mnogo bolji. Direktor srednje škole u koju ga Rasti gotovo na silu upiše predlaže mu da leto provede u kampu sa slepom decom. Među njima je i lepa devojka Dajana Adams (L. Dern), koja je slepa od rođenja...

Šer je za ulogu Rasti nagrađena Zlatnom palmom, a film je osvojio Oskara za masku (Majkl Vestmor, Zoltan Elek). Odličan scenario Ane Hamilton Felan (Gorile u magli) uspeo je izbeći sve zamke ove potresne, istinite priče o jednoj izuzetnoj osobi, pravom junaku koji se hrabro nosio sa nesrećnim okolnostima, pa film nije ni patetičan, ni sladunjav, ni plačljiv nego upravo onakav kakav je bio i životni stav Rokija Dennisa: vedar, otvoren i hrabar. Kroz priču o Rokiju odlično je i nenametljivo portretisano licemerno građansko društvo.