Sunčeve misterije

Kao užarena kugla vrlo vrućeg gasa, u koju bi stalo milion Zemlji, Sunce je nama najbliža zvezda. Ono daje život celoj našoj planeti i predmet je beskrajnoga divljenja. Ali to je divljenje ublaženo sve većim oprezom - svešću o tome da naše Sunce ima i mračnu stranu. Naša priča počinje 15. februara 2011. kad je na Sunčevoj površini prasnula golema magnetska erupcija iz koje se izrodila gigantska solarna oluja. U Centru NOAA-e za predviđanje svemirskih vremenskih prilika u Bolderu u Koloradu Bil Murta i njegova ekipa odmah su se bacili na posao. Njihov je zadatak da prate zbivanja na Suncu i da obaveste svet o svakoj eventualnoj pretnji koju bi ono moglo da predstavlja Zemljanima. Solarne oluje mogu nas dvostruko pogoditi. Prve se pojave Sunčeve protuberance, blistavi blesci svetla ispunjeni rendgenskim zracima koje do nas stižu za nekoliko minuta i mogu narušiti radijske i satelitske signale. No ozbiljnije je ono što bi moglo da sledi: koronalni izbačaji masa - talasi od milijardi tona gusto nabijenih čestica koje mogu da pogode Zemlju poput kosmičkog cunamija. Donedavno naučnicima ni stalnim posmatranjem naše zvijezde nije uspijevali rasvetliti njene tajne, ali sve se promenilo nakon lansiranja dosad najsofisticiranijeg solarnog satelita - Opservatorija solarne dinamike (SDO). On omogućuje da prvi put vidimo Sunce u celini uz začudne detalje. SDO emtuje na Zemlju više od 80.000 snimaka na dan, gotovo dva terabajta.