Balerina Marija na svečanoj akademiji u čast Dana republike, razgovara sa svojim mlađim kolegicama i govori im kako joj nije žao što nije nastupala prethodne tri godine, jer je to vreme provela u partizanskoj oslobodilačkoj borbi, "a to je mnogo važnije i sadržajnije od puke igre u pozorištu". Zatim počinje pripovedati o njenim ratnim doživljajima. 1942. godine ona je nastupala u Hrvatskom državnom teatru i jedva se uspela odbraniti od zavodničkih nasrtaja ustaškog kapetana Vuksana. Kada je bila u poseti svojoj majci u Karlovcu, bila je svedok jedne ustaške akcije zastrašivanja stanovništva. Akcija hvatanja partizana nije uspela jer se mladi partizan uspeo izvući iz obruča i pobeći sa otetom partizanskom zastavom. Marija više ne može živeti u takvom svetu i odlučuje se pridružiti kalničkim partizanima.