Na putu rata
PATH TO WAR
, 2002., SAD, 165 min.
Hej! Trebamo i tvoju ocenu
Hm... Čini se da ti je pre ocenjivanja potrebna... - prijava :).
Zato smo ljubazno otvorili boks u gornjem desnom delu stranice. Da se ne mučiš.
Šezdesete godine 20. veka bile su posebno burne za SAD. Na unutrašnjem planu zemlja je proživljavala atentate na predsednika Dž. F. Kenedija i ostale političke uglednike te istovremeno prolazila kroz složenu transformaciju u društvo rasne jednakosti i tolerancije. Na spoljnopolitičkom planu uz međublokovsko suparništvo sa SSSR-om, upleli su se u rat u Vijetnamu, koji je eskalirao kad je predsjedničku dužnost preuzeo Lindon Bejnz Džonson...
Nakon što je u novembru 1963. u Dalasu ubijen američki predsednik Džohn Ficdžerald Kenedi, predsedničku je dužnost preuzeo potpredsednik Lindon Bejnz Džonson (M. Gambon). Pobedivši premoćnom većinom na izborima 1964., Džonson na svom inauguracionom balu u pratnji supruge lejdi Berd (F. Hafmen) najavljuje ambiciozni plan "Veliko društvo" kojim će SAD postati zemlja napretka i tolerancije. Međutim, predsednikove želje na unutrašnjem planu zaseniće američki angažman u sve krvavijem ratu u Vijetnamu.
I dok ministar odbrane Robert Meknamara (A. Boldvin) predlaže beskompromisni obračun sa komunistima, Džonsonov se posebni savetnik Klark Kliford (D. Saterlend) zalaže za oprezniji pristup. Dvoumeći se oko prave politike, predsednik među sugrađanima sve više gubi podršku koju je dobio na izborima...
Šezdesete godine 20. veka bile su posebno burne za SAD. Na unutrašnjem planu zemlja je proživljavala atentate na predsednika Dž. F. Kenedija i ostale političke uglednike te istovremeno prolazila kroz složenu transformaciju u društvo rasne jednakosti i tolerancije. Na spoljnopolitičkom planu uz međublokovsko suparništvo sa SSSR-om, upleli su se u rat u Vijetnamu, koji je eskalirao kad je predsjedničku dužnost preuzeo Lindon Bejnz Džonson (1908.-1973.). Džonson, iako vešt političar i pregovarač, zapleo se u niz pogrešnih političkih procena i odluka koje su ga koštale podrške birača. O tim burnim dešavanjima u Beloj kući govori ova politička drama.
Ovaj je TV film dobio odlične kritike skrenuvši još jednom pažnju na svog reditelja. To je pokojni Džon Frankenhajmer (1930.-2002.) kojem je ovo bio poslednji projekat u karijeri obeleženoj žanrovski sličnim naslovima (Mandžurijski kandidat, Sedam dana u maju) te posebno uspesima na malom ekranu (Andersonvil, Uza zid) za koje je dobio i četiri Emija. Glavne uloge tumače M. Gambon (Gosford Park, mini-serija The Singing Detective), D. Saterlend (M*A*S*H*, Svemirski kauboji), A. Boldvin (The Cooler, Pokojni) te F. Hafmen (Transamerika, serija Očajne domaćice). U ostalim su ulogama T. Skerit (Kontakt, serija Kućice u cveću), F. Forest (Ruža, Apokalipsa danas) te G. Sinis (Forest Gamp). Film je nominovan za osam Emija i četiri Zlatna globusa od kojih je jedan pripao Donaldu Saterlendu.