Čovek koji je ubio Libertija Valansa
The Man Who Shot Liberty Valance
, 1962., SAD, 123 min.
Hej! Trebamo i tvoju ocenu
Hm... Čini se da ti je pre ocenjivanja potrebna... - prijava :).
Zato smo ljubazno otvorili boks u gornjem desnom delu stranice. Da se ne mučiš.
"Čovek koji je ubio Liberti Valansa"je pretposljednji vestern Johna Forda. Film je imao nominaciju za Oskara u kategoriji najbolji kostimi a John Wayne je nagrađen Laurel nagradom za najbolju akcijsku ulogu."Čovek koji je ubio Libertija Valansa" film je iz kasnog dela opusa glasovitog Džona Forda, kapitalno njegovo delo, ali i kapitalno za žanr vesterna u celini, maestralna sinteza temeljenih žanrovskih odrednica i njihova prekoračivanja.
Senator Ransom Stodard i njegova supruga Heli stižu u gradić Šinbon na Divljem zapadu, na sprovod Toma Donifona, čoveka sa kojim su obadvoje bili blisko povezani prije mnogo godina, u vreme prije nego što je železnica došla u mesto i donela mu prosperitet. Lokalni novinari zainteresiraju se zašto je ugledni senator sa dugogodišnjim stažom u Kongresu došao na sprovod čoveka za kojeg oni nikad nisu čuli.
Zbog toga izvrše na njega pritisak da im ispriča o čemu se zapravo radi. Stodard popusti i započne priču o tome kako je kao mladi i nadobudni pravnik stigao u Šinbon da bi u tom divljem kraju afirmirao zakonitost. Međutim, bahati odmetnik Liberti Valans uzme ga na pik, a jedini čovek koji mu može pomoći okorjeli je zapadnjak Tom Donifon, koji živi sam na ranču sa crnim slugom Pompejem i veruje da će se lokalna devojka Halie uskoro udati za njega. Međutim, Halino srce počne kucati za Ransoma Stodarda.
Flm koji se svojom složenom narativnom strategijom izvrsno uklapa u nadolazeći filmski modernizam, istovremeno anticipirajući (post)modernističku dekonstrukciju mitskih obrazaca. Film zapravo predstavlja svojevrsni narativni (fabularni) esej o prirodi političkog u Americi te iznimnoj ulozi medija, a zanimljivo je da Ford istovremeno raskrinkava i afirmira mit, međutim, ta je afirmacija gorka i opora. Na tom tragu, ali ipak manje uspešan, našao se mnogo godina kasnije i Clint Eastwood sa filmom "Zastave naših očeva". Pomenimo da "Čovek koji je ubio Libertija Valansa" u svoje vreme u Americi nije bio prepoznat kao vrhunsko ostvarenje pa je nominiran samo za jednog Oskara (za crno-belu kostimografiju), no relativno brzo ga je 'rehabilitirala' evropska i američka autorska kritika, a danas zasluženo uživa status pravog klasika.