Srpska premijera filma „Gospodin Gaga“, u produkciji oskarovke Natali Portman, otvoriće 25. januara u Jugoslovenskoj kinoteci manifestaciju „Dani igre“, koju četvrti put zaredom organizuju Beogradski festival igre i Kinoteka.
Film o jednom od najvažnijih autora savremene umetničke igre u svetu, čuvenom izraelskom koreografu Ohadu Naharnu je, prema oceni kritičara, verovatno najzanimljivije ostvarenje u svom žanru, još od filma Pina.
Sa složenim i zahtevnim likovima, te mnoštvom snimaka izuzetne igre, Gospodin Gaga prati slavnog koreografa od samog početka karijere pa do danas, kao direktora Kompanije „Batševa“.
Reditelj Tomer Hejman (Papirne lutke, Ko će me sada voleti?) napravio je film koji je u kratkom periodu već osvojio nekoliko festivalskih nagrada, uključujući i nagradu publike na festivalu "South by Southwest" (SXSW), a prikazuje se u bioskopima širom sveta.
Opušten i aktivan u svojim šezdesetim, Naharin je služio izraelsku vojsku za vreme rata Jom Kipur, ali u jedinici za zabavu, jer zbog povrede nije učestvovao u borbenim zadacima.
Nakon toga, majka ga je ohrabrivala da nastavi sa igrom, iako je njemu delovalo uzaludno da započinje profesionalnu karijeru sa 22 godine.
Ozbiljno je nastavio da se bavi umetničkom igrom i dobio angažmane u prestižnim kompanijama Marte Grem, a kasnije i Morisa Bežara, međutim, za njega su to bila nesrećna iskustva, iako su podstakla njegovu želju da samostalno kreira.
Tako je nastavio da radi u Njujorku, gde se oženio igračicom Mari Kaživarom, koja je na kraju napustila svoje mesto u trupi Alvina Ejlija, kako bi se u potpunosti posvetila Naharinovim projektima.
Nije bila oduševljena kada je 1990. godine prihvatio ponudu da preuzme Kompaniju „Batševa“ iz Tel Aviva, iako se sa njim preselila i postala direktor proba.
U to doba starija, konzervativna publika ove kompanije stare 25 godina, nije bila oduševljena Naharinom, jer je on odbacio postojeći repertoar i zamenio ga sopstvenim avanturističkim radovima.
Međutim, električni udar te nove igre, koji inkorporira oštar, nepredvidiv pokret, povremeni govorni tekst, multimedijalne faktore, socio-političke teme i ostale izazovne elemente, brzo je privukao nove pokrovitelje i divljenje kritike, koja je znatno doprinela međunarodnom statusu ove trupe.
Naharin je postao „kulturni junak“ za mnoge Izraelce, koji inače nisu bili zainteresovani za igru, kada je odbio da poklekne pod pritiskom vlasti zbog komada sa vojnom tematikom, koji je planiran za nacionalnu gala proslavu povodom 50. godišnjice države.
erski fanatici oštro su se usprotivili zbog kostima u kojima se vide delovi tela igrača, u standardnom vojničkom donjem vešu, ali Naharin i Kompanija nisu želeli da prihvate umetnički kompromis „umerenijih“ kostima.
Naharin od svakog igrača traži da se potpuno preda zadatku, i više od toga, on traži žrtvu koja je sama sebi nagrada.
Naznaka turbulentnog temperamenta koja se inače krije od publike, pojavljuje se u čudnoj, zajedljivoj sekvenci filma, kada njegova sadašnja žena - igračica Eri Nakamura izleti iz sale.
U okviru svog četrnaestog izdanja od 24. marta do 11. aprila, pod sloganom „Velika igra", Beogradski festival igre, predstaviće publici 30 koreografskih postavki 15 kompanija iz 10 zemalja.