Britanski reditelj Hju Hadson, gost 45. Festa, rekao je Tanjugu da je danas nemoguće u Holivudu snimiti filmove kakvi su rađeni sedamdesetih i osamdesetih godina, poput njegovih "Vatrenih kočija".
"Holivud se mnogo promenio. Sve je još više površno nego što je bilo. Filmovi, kakvi su rađeni 70-tih i 80-tih godina, sada se više ne snimaju američkim parama. Svoje filmove sam snimao u Evropi, ali ih je finansirao Holivud. Sada takvi filmovi ne bi mogli da se snime, ne američkim novcem. Jednostavno nisu zainteresovani za takva ostvarenja. Možda bi se snimao 'Kum', ali sumnjam", primetio je Hadson.
On je kazao da je britanska kinematografija pod velikim uticajem američke, nada se da je to samo faza koja će proći, ali ipak kaže da filmovi sa izrazitim autorskim pečatom više ne postoje ili su veoma retki.
"'La La Land je, na primer, pogled u prošlost, ali je površan. Lako se dopadne publici, ali nema dubinu i brzo se zaboravi. Zato je 'Mesečina' mnogo bolji film, ima dušu. To je nezavistan film, snimljen sa 1,6 miliona dolara što je mali budžet za Ameriku, dok je 'La La Land koštao 30 miliona", primetio je Hadson, dodavši da je za ljude poput njega teško raditi u Americi.
On je kazao da se "Vatrene kočije" i danas često prikazuju na televiziji u različitim zemljama, posebno u vreme održavanja Olimpijskih igara, ali se pribojava da su ljudske vrednosti, o kojima govori to ostvarenje, možda danas zaboravljene.
"Te vrednosti ne smeju biti zaboravljene. Danas svi čine kompromise, a ne bi smeli. Od tih mladih nevinih ljudi u filmu traže se kompromisi, ali oni to odbijaju, pokazujući prave ljudske kvalitete. Možda smo te vrednosti zaboravili i to je tužno. Ko zna šta će biti u svetu kojim upravlja Amerika. I u Rusiji se čini dosta kompromisa. Tramp možda mora da pravi kompromise, a zapravo ne bi trebalo, ukoliko možete da izdržite pritisak", rekao je Hadson.
On je naglasio da su svi njegovi filmovi zapravo o nevinim ljudima.
"Film 'Revolucija', koji je prikazan na Festu, je o nevinom čoveku koji trguje krznom na reci i koji zapravo biva uvučen u rat zato što mu sina odvodi vojska i protiv volje mora da se priključi ratu. To je tema koja me interesuje. Ni ja nisam više nevin, video sam previše toga, ali ima mnogo ljudi koji jesu, koji pokušavaju da razumeju svet, što nije lako ako ste mladi", kazao je slavni reditelj.
On je konstatovao da je danas, sa internetom, opštom povezanošću i uniformnošću, vreme u kome nevino ljudsko biće raste i pokušava da pronađe sebe, skraćeno, što, naglašava, nije dobro.
Zato su, smatra Hadson, filmovi koji govore o prošlosti važni i kaže da se film koji trenutno priprema dešava u sadašnjosti, ali isto tako i u prošlosti.
"Ne mogu još uvek da govorim o tom filmu, još je rano, ali uključiće sličnu temu - činjenicu da smo u opasnosti, da gubimo vrednosti nevinosti i to nas uvlači u novu vrstu života", rekao je on.
Hadson primećuje da trenutno vlada jedna vrsta populizma i da je poverenje u političke vođe veoma slabo.
"Amerika, možda Engleska, potencijalno Francuska, sve više naginju ka desno, što je opasno. Videli smo šta se ranije desilo, već smo prošli isti trend. Ne vidim budućnost, ali videli smo šta se desilo tridesetih godina prošlog veka. Sve je bilo u pokretu. Prvi svetski rat je doveo do Drugog svetskog rata koji je uništio Evropu. Sada smo u situaciji da se rat odvija u drugim delovima sveta, a ljudi se kreću svuda, velike migracije iz Afrike, ljudi misle da je divno u Severnoj Evropi, ali nisam siguran da jeste", rekao je on.
Na pitanje šta bi posavetovao mlade autore, Hadson im je preporučio da prvo nauče montažu, koja je najvažnija u filmu i od koje zavisi da li će nešto ispasti dobro ili loše, a onda i pisanje.