Pre tačno jednog veka nije bilo CGI-ja, digitalnog compositinga ni računara koji su mogli da izgrade čitave svetove. Pa ipak, kada danas pogledate pojedine scene iz nemog filma Faust F. V. Murnaua, teško je poverovati da su nastale još 1926. godine.
Ogromni demon nadvija se nad gradom, kuga se poput senke širi predelom, a Faust i Mefisto lete iznad planina, sela i oblaka. Sve je napravljeno kamerom, scenografijom, minijaturama, svetlom i nizom praktičnih trikova. A sada, povodom 100. godišnjice filma, jedan neobičan dokument otkriva kako su Murnau i njegova ekipa izvodili te trikove.
Tajne su završile u pravoj filmskoj Bibliji
Faust je premijerno prikazan u Berlinu 14. oktobra 1926. godine, a bio je poslednji film koji je Murnau snimio u Nemačkoj pre odlaska u Holivud. nReditelj je bio poznat po tome da nije voleo da otkriva kako nastaju njegovi filmovi. Prema podacima Britanskog filmskog instituta, tokom rada na Faustu bio je toliko zatvoren da je čak i producentu branio pristup setu.
Međutim, nekoliko članova ekipe iza kulisa radilo je nešto sasvim drugo. Scenografi Robert Herlt i Valter Rerig, kao i direktor fotografije Karl Hofman, prikupljali su fotografije, crteže, skice scenografije i tehničke planove. Sve su ih smestili u ogromnu Bibliju koja je prethodno korišćena kao rekvizit u samom filmu i na kraju snimanja poklonili Murnauu.
Tako je nastao svojevrsni vizuelni dnevnik produkcije sa oko 400 fotografija i originalnih ilustracija koje gotovo korak po korak dokumentuju nastanak filma.
Decenijama se verovalo da je uništena
Murnau je ubrzo otišao u Holivud, a neobična Faustova Biblija ostala je iza njega. Dokument je tokom decenija nestao iz javnosti i dugo se verovalo da je možda uništen tokom Drugog svetskog rata. Kasnije je ponovo pronađen, a Francuska kinoteka ga je 2017. godine otkupila za svoju zbirku i restaurirala.
Povodom stogodišnjice filma, materijal je sada prvi put objavljen u celosti u knjizi The Faust Bible: The Making of F.W. Murnau’s Masterpiece. Upravo fotografije iz te knjige pokazuju koliko su filmski trikovi pre jednog veka mogli da budu domišljati.
Oblaci su bili napravljeni ručno
Jedna od najpoznatijih scena prikazuje Fausta i Mefista kako lete preko sveta. Danas bi takva sekvenca gotovo sigurno bila napravljena kombinacijom green screena i računarske animacije. Murnau nije imao ništa od toga. Produkcijske fotografije pokazuju ogromne veštačke oblake napravljene od vate i tada korišćenih vlaknastih materijala, dok su radnici na setu morali da nose zaštitne maske.
Perspektiva, makete, scenografija i pokreti kamere zajedno su zatim stvarali utisak da likovi zaista lete iznad sveta.
Britanski filmski institut opisuje Fausta kao film koji čitave fantastične svetove stvara efektima izvedenim direktno pred kamerom i studijskom inventivnošću.
Najvažniji efekat često je bilo samo svetlo
Murnau nije pokušavao da postigne realizam u današnjem smislu. Faust je jedan od velikih primera nemačkog ekspresionizma, filmskog pravca u kojem scenografija, senke, neobični uglovi snimanja i svetlo nisu morali da izgledaju realistično, morali su da izazovu određeni osećaj.
Jedan od najpoznatijih kadrova prikazuje ogromnog Mefista kako se poput crne pretnje nadvija nad gradom. Nema digitalnog demona niti računarski stvorenog grada. Efekat nastaje pažljivo konstruisanom slikom, višestrukim ekspozicijama, minijaturama, scenografijom i igrom svetla i senke.
Francuska kinoteka upravo smelost specijalnih efekata izdvaja kao jednu od ključnih osobina filma.
Bio je neverovatno skup – i nije uspeo
Ironično, sav taj trud 1926. godine nije doneo veliki komercijalni uspeh. Faust je tada bio najskuplja produkcija koju je nemački studio UFA do tada snimio, ali je na domaćem tržištu podbacio. Nedugo zatim Murnau je otišao u SAD, gde je već naredne godine snimio Sunrise: A Song of Two Humans, još jedan film koji će kasnije postati deo istorije kinematografije.
Faustu je trebalo mnogo više vremena da stekne status koji danas ima. Sto godina kasnije smatra se jednim od velikih vizuelnih dostignuća nemog filma, a restaurirana produkcijska Biblija sada omogućava da prvi put detaljno zavirimo iza kulisa njegovog nastanka.
Možda je upravo to najzanimljiviji deo cele priče. Današnji filmski autori imaju gotovo neograničene digitalne mogućnosti. Murnau je 1926. godine imao kameru, svetlo, scenografiju, nekoliko veoma kreativnih ljudi i vatu za oblake.
A neke njegove scene i danas izgledaju kao specijalni efekti.