Kuća duhova

Njegovu pažnju privlači demonstracijom svoje telekinetičke sposobnosti. Klara je i vidovita, pa roditelji nastoje da je zaštitite od meštana koji od nje traže da im predvidi budućnost. Tokom jedne takve "seanse" Klara predvidi smrt svoje starije sestre. Uistinu, Rosa će biti otrovana otrovom koji je bio namenjen njenom ocu. Malena Klara oseća da je to njena krivnja i nakon sestrine smrti prestane da govori. Od ranog detinjstva ona sve svoje doživljaje zapisuje u dnevnik kako bi bolje razumela "kako su događaji povezani".

Jednog dana ti će dnevnici pomoći i njenoj ćerki Blanki. Esteban Trueba uspeva da se obogati radeći u rudniku zlata, ali mu je život prazan i besmislen. Postaje okrutan bogataš koji zlostavlja radnike na svojoj plantaži. Kad jednom u crkvi vidi sada već odraslu Klaru (M. Strip) sa roditeljima, odluči da je zaprosi, iako ga njegova sestra Ferula (G. Klose) pokušava da odgovori. Llara i njeni roditelji pristaju i Trueba je srećan. Još je srećniji kad mu se rodi ćerka Blanka. Od najranijeg detinjstva Blanka se druži sa Pedrom, sinom starog Indijanca, Truebinog predradnika. Da bi sprečio da mu ćerka postane "domorodac", šalje je u internat. Postaje sve osamljeniji i okrutniji. Čak i Klara, iako ga jednako voli, prestaje sa njim da razgovara. Godine prolaze. Kao moćni bogataš Trueba će postati političar, ugledan član konzervativne stranke i senator...

Film je snimljen prema istoimenom romanu Izabele Aljende, nećake bivšeg čileanskog predsednika Salvadora Aljendea, koji je ubijen 1973. "Kuću duhova" režirao je ugledni danski reditelj B. August, koji je još 1989. nagrađen Oskarom za najbolji strani film za film "Pele Osvajač". August je režirao i Bergmanov autobiografski scenario "Best Intentions". Njegov evropsko-skandinavski senzibilitet i anksioznost kojom je obojio mentalitet i temperament junaka i priču - koja je istovremeno porodična drama, ljubavna melodrama, drama o istorijskim i političkim događajima i priča o čudima i duhovnom svetu - doneli su mu niz uglednih evropskih filmskih nagrada, ali i ponešto rezervisanije ocene američkih filmskih kritičara.

Magijsko-realističnom tonu romana odlično odgovara kamera Jergena Persona. Film je okupio velike glumačke zvezde. Iako bismo na prvi pogled neke od njih teško mogli da zamislimo u ulogama koje tumače, oni su u filmu dali izuzetno snažne karaktere, a to pre svega vredi za M. Strip i Dž. Ajronsa, koji je neobično uverljiv kao južnoamerički tiranin.