Kako kaže Greta

Greta (H. Duf) ima sedamnaest godina, živi u Nju Džersiju sa majkom i njezinim drugim mužem Edgarom (J. Rotman). Oca je izgubila kad je bila mala i nikad ga nije videla čak ni na fotografiji. Buntovna je, drska, neprilagođena. Ne znajući što bi sa njom, majka je pošalje da provede letnje mesece kod bake i deda u malom mestu Ocean Groveu. Već na autobusnoj stanici Greta baki i dedu kaže kako neće na koledž, nego se namerava ubiti kad navrši osamnaest. Ona najozbiljnije veruje kako nema smisla biti sretan šesnaest godina, a potom sledećih šezdeset čekati da umreš. Zato ona ima svesku u koju zapisuje najbolje načine samoubistva, ali i popis stvari koje bi prije toga želela iskusiti: progutati bubu, izgubiti nevinost, istetovirati se i slično... Kako bi je što prije oterali iz mesta u kojemu je prosek starosti 85 godina, Greta zagorčava život dedu i baki, ali i oni su nepopustljivi, naročito  baka. Ako želi imati novac, mora ga zaraditi. Dobiva posao kao konobarica u ribljem restoranu, u kojemu tolerantni vlasnik trpi njezino neuljudno ponašanje prema gostima, no, začudo, gosti je prihvataju kao iskrenu curu na svoju ruku. Kao pomoćni kuhar u restoranu radi i mladi Julie (E. Ros), dečko koji iza sebe ima popravni dom, a ispred sebe čvrstu odluku da se onamo nikad ne vrati, da postane glavni kuhar i da ima vlastiti restoran. Iako mu se Greta sviđa, ne prihvata njezino agresivno, autodestruktivno ponašanje...