Zahvaljujući ovom turističkom procvatu, većina stanovnika danas zarađuje mnogo više negoli nekad od ribarenja: iznajmljujući smeštajne kapacitete i plovila te na različite načine udovoljavajući potrebama i željama gostiju. Kitopsine su tako tražene i zbog pitomosti i druželjubivosti koje, usprkos neverovatnoj veličini, iskazuju prema ljudima. Ovdašnji ribari običavali su ovim društvenim stvorenjima iz zabave bacati preostatak od ulova pa su im kitopsine postale neobično privržene. Znaju se čak i poigrati sa ljudima kao sa starim prijateljima. Prije pojave kitopsina selo je bilo u pravoj nevolji jer su ljudi preteranim izlovom gotovo posve uništili morski okoliš. No, danas na mestu trošnih i ruševnih zgrada brzo niču nove zidane kuće, prodavaonice i restorani. Kako na ribarenje odnedavno ne odlazi više mnogo ljudi, polako se obnavlja i okoliš u morskim vodama. Iako se turizam ovde pokazao unosnim, prerastao je u borbu, očito bez pobednika jer je kitopsine sve teže nahraniti. Životinje su dodatno razdražene zbog preterane znatiželje ronilaca koji ih uznemiravaju dodirujući ih, pa čak i nepromišljeno ozleđujući. Vlasnici prodavaonica ronilačke opreme počeli su zbog toga davati roniocima upute za ponašanje pod vodom. U pomoć je priskočila i lokalna uprava sa odredbom da se zarada od ove trgovine ima ravnopravno deliti. Međutim, seljani ne shvataju da pojavu kitopsina nitko ne može garantovati. Kad se tako dogodi da ih nema, velik broj ljudi ostaje razočaran. U toj se neizvesnosti neki seljani čak okreću molitvi za povratak kitopsina. Na sveopšte olakšanje golemi se divovi sutradan ipak pojave, no svima je jasno da ovaj dar sa neba neće potrajati.