Roditelji dece ometene u razvoju ceo svoj život posvete borbi koja im je igrom sudbine nametnuta, ali i s okuženjem koje treba da uvaži i prepozna razlike među njihovom decom. Osobe sa invaliditetom takođe. Svi se mi u svojim životima snalazimo najbolje što možemo, ali ako se bolje poznajemo... verujemo da svima može biti bolje. Vreme je dragoceno i ne treba ga uludo trošiti, ne treba bežati od stvarnosti jer onda nam samo mnogo toga važnog iscuri kao pesak kroz prste. Mogućnosti ima, ljudi koji su voljni, spremni i obučeni da pomognu ima, samo ih treba na vreme potražiti. Ne treba stalno tražiti dlaku u jajetu, osuđivati, pričati o nedostacima, lošim primerima... Ko od nas ima pravo da osuđuje, da vređa, da ponižava? Ko može da zažmuri i ne vidi biće pored sebe? Samo onaj ko ne zna da muka ne bira i da već koliko sutra ta ruka koju neko treba da pruži može baš njemu da zatreba. Strah, neznanje i predrasude su ono što stvori distancu u odnosu na ljude koji su na bilo koji način različiti. Zato krenimo od onog što jeste dobro, da bismo se dobro poznavali i bili dobre komšije, poznanici, prijatelji. Da bude još bolje.