„O beskonačnosti“ je osvrt na ljudski život u svoj svojoj lepoti i okrutnosti, u sjaju i banalnosti. Mi tumaramo, sanjarimo, uz nežno vođstvo našeg šeherezadinskog naratora. Zanemarljivi trenuci dobijaju isti značaj kao istorijski događaji: par lebdi iznad ratom razorenog Kelna; odlazeći na rođendansku zabavu, otac staje da po pljusku veže pertlu svojoj ćerki; tinejdžerke plešu ispred kafića; poražena vojska maršira u logor za ratne zarobljenike. Istovremeno i oda i lament, „O beskonačnosti“ predstavlja kaleidoskop svega što je večno ljudsko, beskrajne priče o ranjivosti postojanja.