Nekada davno, u nekoj dalekoj zemlji, živeli su ostareli muž i žena. Starica se razbolela i umrla, a starac, škrti stolar, ostao je sam. Razmišljajuci o životu koji je živeo, upoznaje mladu ženu, prodavačicu kestenja koja je očajnički želela da napusti dom i nađe bolji život u inostranstvu. Okruženi samo prirodom, ove usamljene duše dele lepa secanja, kao i razmišljanje o svojoj buducnosti. Da li bi trebalo da ih proganja dotadašnji život, ili ih zove neki drugi put i pridruživanje mnogim drugima u hodu na klimavim nogama ka nepoznatom životu?