Otmica u Bejrutu

Uskoro mu se ona pridružila u Bejrutu, srećna što su zajedno, uprkos gotovo svakodnevnom pucanju i granatiranju. Te 1984. godine bilo je i najveće bombardovanje grada u poslednjih nekoliko godina, pa je američka ambasada savetovala svoje građane da napuste Liban, ali Sis je i dalje ostala uz Jerryja. Otišla je iz Bejruta tek kad je Jerry otet, kad više nije bilo nijedne institucije ni osobe kojoj se nije obratila za pomoć. Savetovali su joj da se vrati kući i pokuša pomoći suprugu iz Washingtona. Tek u Sjedinjenim Državama shvatila je da je Jerry žrtva ne samo svojih otmičara nego i američke spoljne politike. Iako je Jerryjev glavni urednik smatrao da treba prećutati celu priču kako ne bi naštetio vladinu politiku, Sis je bila uverena da je za Jerryja najopasnije ćutanje. I počela je nastupati i davati intervjue. Spasavajući svoga muža, Sis je mirila neprijateljski raspoložene Amerikance prema muslimanima s Bliskog istoka i obrnuto. U mnogim intervjuima ponavljala je kako teror i osveta ničemu ne vode, kako ljude iz Libana treba saslušati i razumeti. Prigovarali su joj da "voli teroriste", odgovarala je da je ona njihova žrtva, a kad su je pitali zašto bi uopšte pokušavali postići mir s neprijateljima, rekla je: Pa upravo s neprijateljima trebamo postizati mir, s prijateljima ga već imamo...