Andrić

• dokumentarni

Da li se prezime Andrić piše ćirlicom ili latinicom? Od ovog jednostavnog pitanja krenula je ekipa Dokumentarnog programa Radio-televizije Srbije da ispituje nasleđe našeg nobelovca. Ko je bio za života? Šta je postao nakon smrti? Na ova pitanja odgovori su veoma različiti ukoliko se kamere uključe u Beogradu, Sarajevu, Banjaluci, ili Zagrebu. Aleksandar Gatalica, urednik i autor emisije koja nosi amblematičan naziv „Andrić ili-ili Andrić“, odlučio je da čuje mišljenje najvećih današnjih poznavalaca Andrićevog dela, pisaca i leksikografa u tri zemlje koje Andrića smatraju svojim piscem ili d

Misterija Andrić, pokazalo se, tek danas počinje da se razrešava. Mladobosanac u gimnazijskim danima, Jugosloven u zrelom dobu, potom mason, ambasador, komunista, funkcioner SFRJ – Andrić je i u svoje delo ugradio mnoga svoja lica, a sam nije nikad davao definitivne odogovore ni po pitanju svog svrstavanja ni po pitanju prelaska sa ijekavice na ekavicu. Kako razrešiti enigmu najvećeg pisca s ovih prostora i da li je nakon više od četrdeset godina posle njegove smrti sazrelo vreme da se o svemu što se vezuje uz Andrića progovori otvoreno? Emisija „Andrić ili-ili Andrić“ dala je pozitivan odgovor na ovo pitanje. Sagovornici emisije: Aleksandar Jerkov, Petar Pijanović i Muharem Bazdulj iz Beograda, Velimir Visković, Miljenko Jergović i Dušan Marinković iz Zagreba, Nedžad Ibrahimović, Ivan Lovrenović i Rusmir Mahmutćehajić iz Sarajeva, te Ranko Risojević iz Banjaluke skinuli su veo zagonetnosti i svojim odgovorima ponudili novo viđenje Andrića u 21. veku. 

Iskaze deset poznavalaca Andrićevog dela prate snimci savremenih prizora, ljudi, vernika, zanatlija snimljenih u četiri grada, kao i kadrovi svih lokacija koje se vezuju za Andrića - u onom stanju u kojem se nalaze danas, zabeleženih u HD rezoluciji. Radio-televizija Srbije želela je da snimi savremeni dokumentarni serijal u kojem će dokumentarne uloge Andrićevih junaka igrati naši savremenici, a dramatiku Andrićevog položaja danas ilustrovati mesta njegove mladosti koja mahom imaju sasvim drugačije lice. 

Na jednom mestu tako će se videti: Bistrik-basamaci u Sarajevu, gde je Andrić s majkom živeo u mladosti, Babića bašta gde se udvarao tvorničkim devojkama i Prva gimnazija u Sarajevu u kojoj je ponavljao jedan razred, Zagrebački univerzitet gde je jednu godinu studirao, kao i mesta koja praktično više ne postoje: kafana „Bauer“ u Zagrebu gde se sastajala redakcija „Književnog juga“, čiji je urednik Andrić bio, ili mesto u Sarajevu gde se nalazio bife „Titanik“ iz čuvene Andrićeve priče.

Veliki dokumentarni serijal RTS-a sniman je tokom tri meseca u pet gradova, od Višegrada do Zagreba.