Negde u vremenu

Mladom Ričardu Kollijeu (K. Riv) na jednoj proslavi prišla je starija žena i rekla samo tri reči: "Vrati mi se!" Govoreći, stavila mu je u ruku neobično lep zlatni sat na lancu i nestala. Osam godina kasnije, Kolijeje dramski pisac, živi i radi u Čikagu. Na jednom putovanju nešto ga privuče da odsedne u malom hotelu uz jezero. Od prvog trenutka oseća neobičnu privlačnost prema tom mestu. A stari recepcioner Artur kaže da mu se mladi čovek čini poznatim. Nateran svojim neobičnim osećajem, posebno privučen fotografijom lepe žene u hotelskom predvorju, Kolije počinje da ispituje. Dozna da je lepa žena Eliz Mekena (Dž. Simor), zvezda pozorišta koje je nekada davno postojalo u blizini hotela. Istražujući, dolazi do spisateljice koja je o Elizi napisala knjigu, te dozna da je glumica naglo prestala da nastupa 1912. godine. Otkriva još nešto: 9. juna 1912. godine, tačno u 9 sati i 18 minuta u knjigu gostiju upisan je neko sa njegovim imenom. Odlazi svom profesoru koji je napisao knjigu Putovanje kroz vreme i od njega uči metodu "preseljavanja" u drugo vreme...

Film je bio nominovan za Oskara za kostime, za koje je osvojio nagradu Saturn. Za istu nagradu bili su nominovani K. Riv i Dž. Simor za glavnu mušku i glavnu žensku ulogu, a reditelj Džino Svarc osvojio je dve ugledne nagrade na festivalima fantastičnog filma u Avoriazu i Rimu.