Anđeoski razgovor

Nevidljiva žena recituje Šekspirove sonete - ukupno četrnaest - dok čovek bez reči traži želju svog srca. Fotografija je stop-moušn, muzika je eterična, pejzaži su često elementarni: kamenje i manje stene, more, dim ili magla i bašta. Čovek je na odiseji prateći svoju ljubav. Ali prvo mora, kako sonet kaže, da zna šta je savest. Dakle, pre nego što se može sjediniti sa svojom ljubavlju, mora se očistiti. On to čini, kupajući tetoviranu figuru (možda anđela) i ponižavajući se pred tim bićem. Takođe se priprema vodom i kroz svoje putovanje i meditacije. Konačno, sjedinjen je sa svojom lepom prijateljicom.