Čas anatomije: Kraj filozofije?

,,Da bi živeo sam, čovek mora biti životinja ili Bog, kaže Aristotel. Nedostaje treći slučaj: valja biti i jedno i drugo – filozof.” Ovaj Ničeov aforizam iz knjige ,,Sumrak idola” zapravo sublimira njegovu ideju o apolonskom i dioniskom, i dalje o filozofu kao jedinstvu ova dva principa. Takođe, implicira i ideju sukoba, tenzije, jedinstvom suprotnosti. U svakom slučaju, filozof je za Ničea biće visine, ,,dobrovoljni život usred leda i na visokim planinama, traganje za svim stranim i dostojnim upitnosti u ljudskom postojanju”. Hiljadama godina, bez obzira na razvojni put filozofije, na njene različite, ponekad suprotstavljene škole mišljenja i metodologije, filozofija je bila i ostala humanistička disciplina koja traga za mudrošću preko istine, dobrote i lepog. Sve su ove kategorije prošle kroz različite interpretativne i misaone koncepte sve do naših dana postizama ali bez sumnje figuriraju kao uslov opstanka čovekove civilizacije.