Vila Marija

Porodici Jurak nacionalizovan je veći deo imovine nakon Drugog svetskog rata, ali svejedno nisu ostali siromašni. Stanuju u dobrom zagrebačkom kvartu. Tomislav Jurak (Žarko Radić) je pedesetogodišnjak, vodi porodični biznis koji uključuje lanac restorana i hotel u centru grada, koji je počeo da gradi još u vreme socijalizma, ali ga je u vlasništvo preuzeo tokom privatizacije devedesetih novcem svoje tete Mitzy. Njegova žena Ana Jurak (Ksenija Pajić), u ranim četrdesetim, rodila mu je dvoje dece- Ivana i Doru. Ana je napustila studije prava kad ga je upoznala i posvetila se brizi o porodici i uz pomoć kućne pomoćnice, brizi o samoj sebi-shopping, bazen i tračanje, omiljene su joj obaveze. Kako god bilo, ona je u svakom slučaju temelj familije. Ćerka Dora (Jelena Veljača) ima 20 godina i studira ekonomiju. Otac je obožava i ne prihvata činjenicu da je već odavno došla u godine da ima dečka i svoju intimu. Razmažena tatina kćer. Ivan (Mislav Čavajda) radi s ocem u firmi. Zgodan zagrebački dečko, dvadesetpetogodišnjak, ali neodgovoran, sklon porocima, ukratko, loš karakter lepog lica. S druge strane, nalazi se porodica bankara Maksa Lovreka (Ante Čedo Martinić), koji Jurakovoj firmi daje veliki kredit za preuzimanje malotrgovinskog lanca. On i Tomislav Jurak (ne)prijatelji su još od falultetskih dana. Uz posao, Jurakovi i Lovrekovi povezani su i privatno, a razdoblje prividnog prijateljstva s početka priče ubrzo prerasta u suparništvo. Max Lovrek oženjen je Vesnom Lovrek (Barbara Vicković), ženom sumnjivog karaktera, koja je pritom Maksu neverna. Bankar Lovrek iz prvog braka ima sina Svena (Sven Madžarević), 2o godišnjaka, prilično povučenog, skromnog dečka. Maks kuje zaveru protiv Juraka s Jurakovim ambicioznim sinom Ivanom. Treća glavna ekipa su bolesna majka Dunja (Nada Gačešić Livaković) i njen sin Luka (Damir Markovina), pametan i obrazovan mladić koji neumorno radi kod Jurakovih, ali ne razume da ga oni iskorištavaju. Ima i razloga za slepilo: voli Jurakovu ćerku, Doru. Njihovu vezu Tomislav Jurak nikad ne bi dopustio...