Hana radi u fabrici, ne komunicira sa kolegama sa posla, konzumira uvek istu hranu, a uz to je još i gluhonema. Slušni aparatić joj je uglavnom isključen što joj pomaže u izolaciji od okoline. Nakon što je šef prisili da ode na odmor, ona odlazi u severnu Irsku i pronalazi novi posao. Postaje dobrovoljna medicinska sestra na naftnoj bušotini u irskom moru gde brine o stradalom, privremeno slepom radniku, Jozefu, prepunom teških opekotina. Jozef se poverava Hani o celom svom život, nastojeći doznati nešto više o njoj. Ona odbija reći bilo šta o sebi, ali ipak emotivna veza između njih se definitivno uspostavi. Hana će se naći na velikom iskušenju kad dozna da će Jozef biti transportovan na kopno, što znači da se možda više nikad neće videti.