Sofija je već na rubu očaja zbog nagomilanih računa. Radi dva posla, kao konobarica i u samoposluživanju. Ima kćer tinejdžericu i mlađeg sina. Udovica je. Zbog neprekidne jurnjave i žurbe često dobija kazne za parkiranje, koje ne plaća jer nema čime. Kad se nagomilalo pedesetak kazni, dolazi pred prekršajnog suca, ali, da stvar bude gora, čak je i njemu, na parkiralištu pred sudom, oduzela parkirno mesto koristeći se lažnom invalidskom iskaznicom. Zbog toga je sudac, koji šepa i hoda uz pomoć štapa, zakasnio na suđenje. Vidljivo je uživao dok joj je određivao kaznu: tri hiljade evra ili tristo sati dobrovoljnog društvenog rada. Pobrinuo se da ona to odradi u klinici u kojoj je smešten njegov brat Georg, kojemu su nakon saobraćajne nesreće oduzete noge, a poznat je po nesnosnoj, mizantropskoj naravi...