Jedan, dva, tri

ONE, TWO, THREE

, 1961., SAD, 115 min.

komedija

0.0

10
9
8
7
6
5
4
3
2
1

Hej! Trebamo i tvoju ocenu

Snimljena u doba izgradnje Berlinskog zida i velike napetosti između komunističkog i zapadnog bloka, urnebesna komedija "Jedan, dva, tri" legendarnog reditelja Bilija Vajldera jedan je od neobičnijih projekata u istoriji starog Holivuda. Reč je, naime, o neviđeno oštroj satiri na račun ne samo komunizma već i kapitalizma. Potonji je ismejan kroz lik direktora prodaje Koca-Kole, kog tumači legendarni Dž. Kegni.

Zapadni Berlin, godine 1961. Amerikanac C. R. Meknamara (Kegni) šef je distribucije Koka-Kole u Nemačkoj. Preduzetni Meknamara koji uprkos činjenici da je oženjen održava vezu sa svojom atraktivnom sekretaricom, ulaže velike napore u prodor Koca-Kole u Istočni Berlin, nadajući se da će postati direktor Koka-Kole za Evropu. Njegov šef Vendel P. Hejzeltajn (St.Džon) ne želi ni da čujeo distribuciji poznatog pića na komunistički Istok, no zato moli Meknamaru da udomi na dve nedelje njegovu sedamnaestogodišnju ćerku Skarlet (P. Tifin), kako bi je otrgnuo od najnovijeg dečka.

Dve nedelje se oduže u dva meseca tokom kojih Meknamari Skarlet naizgled ne stvara nikakve probleme, osim što on nema vremena za ljubavnicu. Jednoga dana Meknamara otkrije da se Skarlett potajno udala za komunistu iz istočnog dela grada Ota (H. Buholc) i da je s njim u drugom stanju. Da stvari budu gore, iznenada stiže njen otac i Meknamara mora da učini sve ne bi li popravio neverovatnu situaciju...

Vajlderov film izuzetno je kritičan prema svima koji se u njemu pojavljuju, Rusima, Amerikancima, ali i Nemcima, na račun čijeg se brzog preobražaja iz nacista u demokrate posebno uspešno ruga. "Jedan, dva, tri" je svojevremeno pobudio brojne kontroverze, no kao i većini Vajlderovih ostvarenja i njemu je vreme išlo na ruku, pa danas izgleda neobično sveže i moderno.

Kad su u pitanju nagrade, Vajlderov se film može pohvaliti nominacijom za Oskara u kategoriji najbolje crno-bele kamere, te nominacijama za Zlatni globus u kategoriji najbolje komedije i najbolje ženske epizodne uloge, koju je odigrala odlična Pamela Tifin. Recimo i to da su Vajlder i njegov dugogodišnji scenarista L. A. L. Dajmond scenario napisali prema drami uglednog mađarskog književnika Ferenca Molnara, pisca besmrtnog romana za decu Junaci Pavlove ulice.