Berlin-ekspres
BERLIN EXPRESS
, 1948., SAD, 87 min.
Hej! Trebamo i tvoju ocenu
Hm... Čini se da ti je pre ocenjivanja potrebna... - prijava :).
Zato smo ljubazno otvorili boks u gornjem desnom delu stranice. Da se ne mučiš.
Intrigantna i uzbudljiva noarovska triler drama slavnog žaka Tournea (Ljudi mačke, Iz prošlosti, Noć demona), za koju je scenario prema priči Kurta Siodmaka (Povratak nevidljivog čoveka, Šetala sam sa zombijem) napisao Harold Medford (Fantom Ulice Morg, Sudbina je lovac), ideologizovano je i moralistički intonirano ostvarenje pomalo komplikovane priče.
Nedugo nakon završetka Drugog svetskog rata poseban voz pod nadzorom američke vojske putuje iz Pariza preko Frankfurta za Berlin. Među putnicima su najvećim brojem vojnici, diplomate i izbeglice, a tu su i četvorica predstavnika savezničkih okupacionih snaga koji putuju u susret svom domaćinu, predanom humanitarcu i borcu protiv nacizma doktoru Bernhartu (P. Lukas). Pored britanskog pedagoga Sterlinga (R. Kut), tu su sovjetski poručnik Maksim Kirošilov (R. Toporov), francuski oficir Pero (C. Korvin) i američki agronom Robert Lindli (R. Rajan). Njihov je zadatak da uprkos međusobnim ideološkim i drugim razlikama dr. Bernhartu pomognu u ostvarenju njegovih snova o mirnoj izgradnji ujedinjene Nemačke. No kad nakon bezuspešnog pokušaja atentata Bernharta otmu zahvaljujući izdaji njegovog prijatelja, profesora Valtera (R. Šincel), Lindli i ostali biće prisiljeni da prevladaju svoje nesporazume i zajedno delujui. A u potrazi za dr. Bernhartom pomoći će im vojnici pukovnika Džonsa (C. Megro), kao i doktorova privlačna sekretarica, Francuskinja Lusijen (M. Oberon).
Osim neospornog šarma te sigurne i često sugestivne režije, najveća vrlina dela je impresivna crno-bela fotografija Lusijena Balarda (Divlja horda, Čovek zvan hrabrost), koja na maestralan način i sa izraženim dokumentarističkim prosedeom koristi zadanu scenografiju razrušenih gradova Frankfurta i Berlina, na plastičan način dočaravajući očaj Nemaca u posleratnom razdoblju i filmu dajući aromu gotovo dokumentarne autentičnosti.
Pseudodokumentarističku atmosferu priči daje i glas naratora koji detaljno objašnjava gde su nekad bili prepoznatljivi toponimi grada koji su u vreme snimanja bili u ruševinama. U glavnoj ulozi nastupa M. Oberon (Orkanski visovi, Taj nesigurni osećaj) te R. Rajan (Nameštaljka, Loš dan u Blek Roku), zatim C. Korvin (Brod ludaka), oskarovac P. Lukas (Dama koja nestaje, 20 hiljada milja pod morem) i R. Kut (Duh i gospođa Muir).
249