Proces

Plahog i povučenog bankovnog službenika Josefa K. (A. Perkins) neko je oklevetao, te su ga jednog jutra probudila dvojica policajaca (R. Delfosse i J-C. Rémoleux) koji su mu upali u stan. Rekavši mu samo da je uhapšen, ali ne i pod kojom optužbom, policajci su priveli prestrašenog Josefa. Sve se dodatno pogoršalo kad mu je kao branitelj dodeljen grubi i cinični advokat Albert Hastler (O. Welles), čovek koji Josefu nije ulevao nimalo nade u mogućnost pozitivnog rešenja njegova procesa. Još uvek ne znajući zbog čega je uhapšen i priveden, zabrinuti Josef se počeo pitati nije li možda ipak zbog nečega kriv, odnosno da moguće nije sasvim nedužan. Dok je preispitivao svoj odnos sa komšinicom  prostitutkom Marikom Burstner (J. Moreau), te kroz razgovore sa  Hastlerovom ljubavnicom Leni (R. Schneider) i sa sudskom čistačicom Hilde (E. Martinelli), Josef je postajao sve opsednutiji mogućnošću da je nečim ipak zaslužio ovakvu sudbinu.

Film je osim na pariškoj železničkoj stanici Gare d´Orsay velikim delom sniman i u Zagrebu, na Velesajmu, pred katedralom i na savskom nasipu, a manjim i u Dubrovniku. Welles sjajno koristi prirodnu i zadanu scenografiju, pa prepoznatljive zagrebačke vedute i kubusi velesajamskih zgrada dodatno naglašavaju ozračje teskobe, paranoje, izgubljenosti i nemoći pojedinca suočenog sa svemoćnim totalitarnim sistemom.

U vreme premijere "Procesu" se neopravdano prigovaralo da nije uspeo sugestivno na ekran preneti uznemirujuću društveno-kritički nivo Kafkina dela, najmračnije i najpesimističnije piščeve proze objavljene nakon njegove smrti 1925. godine, a Welles je pomalo ironično u odbrani svog projekta tvrdio da je reč o najlepšem filmu koji je ikad snimio.

Pored impresivnog vizualnog prosedea celine, za koji je zaslužan snimatelj Edmond Richard (Diskretni šarm buržoazije, Fantom slobode), čest saradnik Luisa Buñuela, "Proces" odlikuju iznimno sugestivna i atmosferična režija, izvrsna scenografska uporaba frojdovskim klaustrofobičnim i snolikim konotacijama obeleženih velikih zatamnjenih prostora, stepeništa i haustori, ekspandirajući ugođaj egzistencijalne nelagode i predodređenosti na tragičan kraj, te dojmljive glumačke interpretacije. U glavnoj ulozi nastupa A. Perkins (Prijateljsko uveravanje, Zimska ubistva), koji je zahvaljujući potisnutoj seksualnosti i ovde kao i u Hitchcockovu "Psychu" ostvario odličnu rolu. Uz Wellesa njegove su partnerice velike evropske glumice J. Moreau (Lift za gubilište, Jules i Jim), R. Schneider (Bazen, Sissi) i E. Martinelli (Hatari!, Deseta žrtva).