Vrtoglavica
Vertigo
, 1958., SAD, 128 min.
Hej! Trebamo i tvoju ocenu
Hm... Čini se da ti je pre ocenjivanja potrebna... - prijava :).
Zato smo ljubazno otvorili boks u gornjem desnom delu stranice. Da se ne mučiš.
Impresivna psihološka triler drama "Vrtoglavica", 1959. godine nominovana za Oscare za najbolji zvuk i scenografiju, te 1958. nagrađena na međunarodnom filmskom festivalu u San Sebastianu, generalno se smatra najuspelijim i najuticajnijim filmom legendarnog majstora horora i trilera Alfreda Hičkoka (Ucena, 39 stepenica, Dama koja nestaje, Rebeka, Strani dopisnik, Sumnja, Saboter, Senka sumnje, Začaran, Ozloglašena, Prozor u dvorište, Psiho), reditelja kojem je nakon 6 neuspelih nominacija za Oskara 1968. godine dodeljena počasna akademijina nagrada Irving G. Talberg.
Emotivnog Džona "Skotija" Fergusona (Dž. Stjuart), nekad sposobnog detektiva iz San Franciska, još uvek progone sećanja na tragediju koja se desila tokom noćne potere za jednim zločincem. Loveći kriminalca koji je bežao preko gradskih krovova, Džon se u trenutku nepažnje okliznuo i, želeći da izbegne pad u smrt, poslednjim atomima snage uhvatio za oluk. Pokušavajući da mu pomognu, jedan se policajac tada previše nagnuo i poginuo pri padu sa zgrade. Nakon tog događaja Džon je počeo panično da se boji visine te se, mučen osećajem krivnje, odlučio povući iz službe.
Opuštajući se u društvu romantične slikarice Mardžori "Midž" Vud (B. B. Gedes), svoje najbolje prijateljice koja je u njega platonski zaljubljena, Džon teran znatiželjom pristane da pomogne svom starom prijatelju Gavinu Elsteru (T. Helmor), vlasniku brodogradilišta čija senzibilna supruga Medlin (K. Novak) pati od neobičnog psihičkog poremećaja. Naime, Medlin često izgubi osećaj za vreme, te zna sate da provede u lutanju gradom ili pomnom posmatranju jedne slike u muzeju. U tome ne bi bilo ništa čudno, da ona odnedavno ne pati od amnezije zbog koje se tih sati uopšte ne seća. Zabrinut za svoju suprugu, Gavin uspe da nagovori Džona da je neko vreme prati, te ga detaljno obavestio bilo čemu neobičnom. A kad prvi put ugleda Medlin, Džona će atraktivna i profinjena plavuša smesta privući. Sledeći je iz dana u dan, postepeno će shvatiti da je ona opsednuta tragičnom sudbinom privlačne Karlote, devojke koja je u dobi od 26 godina počinila samoubistvo, i čija je lepota ovekovječena na portretu u muzeju.
Nedugo nakon što dozna da je Karlota sahranjena na malom groblju podno zvonika stare španske misije, Džon će u poslednjem trenutku spasiti Medlin prilikom njenog pokušaja samoubistva skokom u more. Zbliživši se sa nesrećnom ženom, Džon će zaključiti da se među njima rodila neobična ljubavna veza, ali i prekasno shvatiti da je Medlin odlučila opet da pokuša samoubistvo skokom sa crkvenog zvonika...
"Vrtoglavica" je kompleksna, anksiozna, izuzetno impresivna i sugestivna ekranizacija hvaljenog krimića "D´entre les morts" nastalog iz pera Pjera Bojea i Tomasa Narsežaka (Diaboliques, Oči bez lica, Zločin se ne isplati, Body Parts, Entangled), slavnog francuskog spisateljskog dvojca za čijim su romanima filmski producenti i reditelji često posezali. Hičkokov je film maestralno režirana, izuzetno slojevita i mnogoznačna karakterna studija, uznemirujuće ostvarenje polaganog tempa i svojevrsno slobodno čitanje grčkog mita o Orfeju i Euridici, u kom reditelj temeljno i hirurški precizno pokazuje kako se ljubav i strast mogu upotrebiti kao oružja manipulacije i zločina. Priču svog filma smestio je na strme ulice San Franciska, grada na američkoj zapadnoj obali koji se zahvaljujući magličastoj i snolikoj fotografiji Roberta Burksa (Staklena menažerija, Nepoznati iz Nord Ekspresa, Nazovi M zbog ubistva, Čovek koji je previše znao), snimatelja nagrađenog Oskarom upravo za rad na Hičkokovom filmu "Drž´te lopova", pa se čini poput nekog evropskog velegrada. Hičkok se vešto poigrava očekivanjima gledalaca, intrigantno umnožava motiv dvostrukih identiteta i često briše granicu između sna i jave.