Kraljica

London, 2. maja 1997. godine. Toni Bler (M. Šen), vođa novih laburista, novi je britanski premijer, najmlađi nakon Lorda Liverpoola, 1812. godine. On i njegova supruga Čerie (H. McKrori) odlaze na audijenciju kraljici Elizabeti (H. Miren), na kojoj će ga kraljica proglasiti premijerom. Prvo vatreno krštenje za Blera dolazi već četiri meseca posle: princeza Diana poginula je u Parizu, a kako će je psahraniti, bit će uzrok prvog sukoba između dvora i Vlade. Kraljica Elizabeta smatra da je princeza Diana nakon rastave prestala biti član kraljevske porodice, te da njezina sahrana mora biti privatan, a Toni Bleir smatra da će to biti veliki izazov za britanski narod, koji je pokojnu Dianu smatrao svojom, narodnom princezom. Princ Čarls (A. Dženings) od majke traži sahranu sa kraljevskim počastima, jer je Diana majka dvojice prinčeva, Viliama i Harija...

Britanski režiser Stephen Frears (High Fidelity, Opasne veze) po drugi je put za "Kraljicu" bio nominovan  za Oskara za režiju (prvi je bio film Grifters, 1990.), a film je bio u nominaciji za Oskara i za najbolji film, scenarij, kostime i muziku. Ni scenaristu Peteru Morganu nominacija za Oskara za "Kraljicu" nije jedina, dve godine posle bio je među nominovanima za film Frost/Nixon. A Oskara je osvojila H. Miren, danas jedna od najboljih britanskih glumica, koja je do sada osvojila sedamdesetak najuglednijih nagrada, glumila u osamdesetak filmova te je tri puta bila nominovana za Oskara (The Madness of King George, Gosford Park, The Last Station).

H. Miren rekla je da joj se nije bilo teško uživeti u ulogu kraljice Elizabete, ne samo zato što je za vreme priprema i snimanja bila okružena njezinim snimkama, nego i zato što je našla da ima velikih sličnosti u izrazu lica i držanju tela. Bila je tako uverljiva na snimanju da je ekipa, inače navikla na opušteno i ležerno ponašanje, pri kraju snimanja stajala uspravno, sa rukama iza leđa, kako se iskazuje poštovanje u kraljičinom prisustvu.