Velika mućka
THE BIG EASY
, 1987., , 102 min.
Hej! Trebamo i tvoju ocenu
Hm... Čini se da ti je pre ocenjivanja potrebna... - prijava :).
Zato smo ljubazno otvorili boks u gornjem desnom delu stranice. Da se ne mučiš.
"Velika mućka" je popularni i opšte prihvaćeni naziv za američki velegrad Nju Orlians, zacelo jednu od najspecifičnijih i najzanimljivijih urbanih aglomeracija na tlu SAD-a. Slikovito središte Luiziane, smešteno na reci Misisipi, mnogo je puta poslužilo kao mesto radnje u američkim filmovima, jer njegova arhitektonska prepoznatljivost, suptropska klima i multietnički lokalni kolorit izvrsno nadopunjuju doslovno sve filmske žanrove, od komedija i drama do akcije i trilera...
Nju Orlians. Ni nakon poslednjeg ubistva jednog od brojnih lokalnih kriminalaca policijski poručnik u odeljenju za ubistva Remi MekSvejn (D. Kvaid) ne napreduje u istrazi o navodnim međumafijškim obračunima. Premda sumnja i na gradskog moćnika DiMotija (M. Lourens) koji mu je davno poznavao oca, MekSvejn još uvek nema dovoljno dokaza za okončanje istrage, pa uz svog šefa Keloma (N. Bjuti) i saradnicu MekKejb (L. J. Perski) i dalje grozničavo radi na slučaju.
Istovremeno, u kancelariju mu stiže pomoćnica okružnog tužioca Eni Ozborn (E. Barkin) koja istražuje lanac korupcije unutar policije. Premda se među osumnjičenima nalazi i Remi, Eni se upušta u vezu s njim. On, sve više očaran lepom tužiteljkom, ne vidi ništa loše u povremenom balansiranju na rubu zakona jer mu je novac ionako potreban za školovanje mlađeg brata Bobija (T. O'Brajan). Međutim, oboje će se naći u životnoj opasnosti nakon što njihova zajednička istraga uskoro ugrozi previše interesa, i među kriminalcima, i među policajcima...
Akcija i triler su dve odrednice koje obeležavaju i ovaj film režisera Jima McBridea (The Informant), koji je dobio niz izvrsnih kritika. One su isticale upravo lucidnu karakterizaciju scenariste Daniela Petrieja Jr.-a, nominovanog za Oskara za akcionu komediju "Policajac s Beverly Hillsa", zatim logično prožimanje akcije i fabule, te virtuoznu upotrebu New Orleansa kao idealnog okruženja priče. I to naročito kad je reč o originalnoj muzici Brada Fiedela nadahnutoj lokalnim melosom, te fotografiji Affonsa Beata, izuzetno sugestivnoj u dočaravanju vlažnih i sparnih gradskih ulica noću. Ova je autentičnost dodatno izoštrila poentu o permanentno tankoj niti između zakona i bezakonja, odanosti čoveku i sistemu, te subjektivnom definisanju moralnog i amoralnog.